1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

EU pozvala na pomoć bioskopima

Budućnost evropskih bioskopa je u digitalizaciji, poručuju iz Brisela i pozivaju zemlje članice da pomognu svojim bioskopskim mrežama u novoj digitalnoj eri.

default

Brisel se nada da zvuk aplauza neće utihnuti

U Briselu se nadaju da zvuk aplauza neće utihnuti u evropskim bioskopima. Šta više, da se Evropljani vraćaju pred veliko platno govore podaci o zaradi sa blagajna širom Evrope koji su se prošle godine uvećali za 12 procenata u odnosu na 2008. godinu. Da bi se ovaj trend, koji se odražava i na razvoj evropske ekonomije i kulture, nastavio, u EU kažu da je bitno investirati u digitalizaciju bioskopa. Poboljšanje slike i manji troškovi distribucije otvorili su vrata novoj digitalnoj eri. Međutim od 30.000 postojećih filmskih platna u Evropi samo 4.300 su osposobljne za digitalne projekcije.

Androula Vassiliou

Androula Vasiliou: "Bez malih bioskopa pristup kulturnoj raznovrsnosti bio bi ugrožen."

Razlog - cijena od 75.000 evra po digitalnom projektoru. Evropska komeserka za kulturu i obrazovanje, Androula Vasiliou kaže: „Ova cijena je previsoka za mnoge male bioskope u Evropi i za sada se 85 odsto bioskopa nije odlučilo na taj korak. A upravo ti mali bioskopi prikazuju evropske i svjetske filmove i donose kulturu u najudaljenija područja našeg kontineta. Bez njih naš pristup kulturnoj raznovrsnosti bio bi ugrožen, kao i filmska produkcija. Zato vjerujem da moramo da podržimo njihov razvoj ka digitalnoj eri.“

Države članice pomažu svojim bioskopima

Kino im Kopf

Bioskopi su suočeni sa brojnim izazovima u doba digitalizacije

Evropska komisija usvojila je tako dokument kojim se razmatraju mogućnosti i izazovi sa kojima su suočeni evropski bioskopi u doba digitalizacije. Poručeno je da je bioskopima neophodna finansijska pomoć kako bi se stvorili povoljni uslovi za njihov rad. Evropski medijski program već je obezbjedio 25 miliona evra za troškove digitalizacije filmova i platna. Do kraja ove godine planira se i novi budžet od četiri milona evra i saradnja Evropske komisije sa Evropskim medijskim programom u cilju što brže digitlizacije evropskih filmskih ostvarenja. Ipak, ako se vratimo na cijenu jednog digitalnog projektora i broja filmski platna u Evropi, ova pomoć je samo “kap u moru” potrebnih sredstava. Komesarka Vasiliou zato poziva države članice da pomognu: “Ovo je novac koji trenutno imamo na raspolaganju. Možda će ga kasnije biti više, ali pozivamo i države članice da kroz državnu pomoć pomognu svojim bioskopima. Već smo odobrili planove pomoći za digitalizaciju bioskopa Velike Britanije i Finske, a trenutno razmatramo italijanski prijedlog.”

Gdje veliko platno postaje sve manje

Ostaje da se vidi koliko će se za ovakvim evropskim primjerom povesti neke od zemalja Zapadnog Balkana, gdje su mnoge bioskopske ili kino dvorane zatvorile svoja vrata. Da li je u pitanju hroničan nedostatak novca, piraterija ili nastavak tranzicionih nedoumica, tek zakoni o kinematografiji za sada djeluju nemoćno da vrate publiku pred veliki ekran, koji u nekim zemljama, na žalost, postaje sve manji.

Autor: Marina Makismović

Odg. urednici: Belma Fazlagić-Šestić i Svetozar Savić