1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU neće prepustiti Balkan Rusiji

Berlinska konferencija ima za cilj ima demnonstraciju podrške i obnavljanje poruke privrženosti EU zajedničkoj budućnosti sa zemljama tog regiona. Istovremeno, i Berlin i Brisel žele da čuju istovjetnu uzvratnu poruku.

Najavljujući ovu konferenciju iz Berlina i Brisela stižu istovjetne poruke. Portparol njemačke vlade, Štefen Zibert, naglašava važnost razgovora o „otvoremenim pitanjima „ u regionu i davanje „novog impulsa“ za njihovo rješavanje:

„To se posebno odnosi na jačanje i podršku saradnji u regionu kao i na približavanje Uniji, ekonomsko, političko, ali i u oblasti vladavine prava. Njemačka stoji iza obećanja da postoji evropska perspektiva zapadnog Balkana“, navodi Zibert. Brisel, sa svoje strane, „pozdravlja inicijativu Angele Merkel“ i ponavlja da su regionalna saradnja i upravljanje ekonomijom „ključni faktori“ procesa proširenja:

„Biće to prilika za razgovore o prioritetima kao što su ekonomija, vladavina prava, obezbjeđivanje stranih investicija, otvaranje novi radnih mjesta“, kaže za Dojče vele, portparol Evropske komisije Peter Stano. I dok u Briselu najvljuju da je balkanski samit u Njemačkoj „prvi u nizu“ i da su sljedeći već zakazani za 2015-u i 2016-u u Austriji, odnosno Francuskoj, evropski analitičari ukazuju na izostanak proširenja sa liste prioriteta EU, na „nacionalizaciju“ ovog procesa od strane zemalja članica, na vidno zaostajanje pojednih zemalja regiona ali i na važnu činjenicu da se sastanak organizuje u trenutku zategnutih odnosa Brisela i Moskve.

Analitičari ocjenjuju da je dobro što je Njemačka, odnosno kancelarka Merkel preuzela ovu inicijativu

Analitičari ocjenjuju da je dobro što je Njemačka, odnosno kancelarka Merkel preuzela ovu inicijativu

"Evropa neće dići ruke od Balkana"

Poznavaoci evropske politike već dugo ukazuju na činjenicu da je proširenje prestalo da bude jedna od „ključnih misija“ Evropske komisije i da je taj proces sve više vođen od strane Savjeta EU, odnosno zemalja članica:

„Imamo nešto što se zove „nacionalizacija proširenja“. Zemlje članice sve više učestvuju u ključnim odlukama u tom procesu, prije nego što bi se oslonile na preporuke Evropske komisije. To se posebno odnosi na Njemačku i njen Bundestag, koji je preuzeo gotovo ključnu ulogu u ocjenjivanju procesa u regionu“, objašnjava za Dojče vele, Korina Stratulat, iz Centra za evropsku politiku u Briselu.

Ona ocjenjuje da na taj način proces proširenja, sa jedne strane, postaje inkluzivniji i demokratičniji , jer se umjesto samo odluke Brisela traži i mišljenje nacionalnih parlamenta. “Sa druge strane tu postoji rizik od pretjeranog miješanja tehnokrtaskih procedura u proces koji je već postavljen, što ga udaljava od već dogovorenog i dodaje nove uslove i pravila „uz put“, što izaziva frustracije kod onih koji rade na tom procesu, ali i kod građana zemalja aspiranata na članstvo“, kaže Stratulat i navodi primjere uticaja odluke njemačkog Bundestaga na albanski zahtjev za kandidaturu 2009. godine, ali i početak pregovora Srbije o članstvu, prošle godine.

Da se u proces pridruživanja danas sve više upliću i nacionalni interesi zemalja članica, i to na način koji „nije uvijek od pomoći“, smatra i Nikolas Vajt, ispred kancelarije „Nezavisni diplomata“. On naglašava da bi bilo bolje da je proširenje ostalo „visoki prioritet“ Evropske komisije, ali i dodaje:

„Ipak, vrlo je važno da se ovaj sastanak održava u Berlinu. Kancelarka Merkel jeste vodeći političar u Evropi. Ona je dominantnija vjerovatno i od svojevremeno Helmuta Kola, koji je kao ravnotežu imao Francuze, čiji su lideri danas slabi. Dakle, sama činjenica da ona pitanje Balkana gleda ozbiljno u sred velike krize sa Rusijom ukazuje da Evropa neće dići ruke od Balkana, da taj region ostaje evropski interes i buduća teritorija koja se neće prepustiti Rusiji. Čini mi se da se ovim sastankom šalje jasna poruka ne samo zemljama Zapadnog Balkana već i Moskvi“, zaključuje Vajt u razgovoru za Dojče vele.

Liderima u BiH se još jednom poručuje da moraju međusobno da sarađuju na pronalaženju rješenja za svoju zemlju

Liderima u BiH se još jednom poručuje da moraju međusobno da sarađuju na pronalaženju rješenja za svoju zemlju

Od Balkana se očekuje da dokaže svoj „evropski izbor“

Pored najava zvaničnog Berlina i Brisela, ali i očekivanja koja dolaze iz glavnih gradova zemalja učesnica konferencije, evropski analitičari u prvi plan dnevnog reda ove konferencije stavljaju upravo pitanje „posvećenosti zajedničkoj budućnosti“, što se u ovom trenutku direktno odnosi na pitanje veza Zapadnog Balkana, pogotovo Srbije, sa Rusijom:

„Mislim da će EU na svakom koraku podsjećati zemlje Zapadnog Balkana da ukoliko žele da uđu u „klub“ moraju da poštuju pravila tog „kluba“. Nije ovdje samo pitanje trgovine, već čitavog pravnog poretka u EU, ali i balansa moći na kontinentu. Dakle, čuli smo da su Srbija, BiH i druge zemlje regiona napravile „evropski izbor“. Ako jesu, onda to moraju i da pokažu“, smatra Nikolas Vajt.

Ocjenjujući inicijativu Angele Merkel, na osnovu koje je došlo do organizacije sastanka u Berlinu, kao „pozitivnu i konstruktivnu, a ne kritičku“, iz Centra za evropsku politiku dodaju da će se pred regionalnim liderima „pogotovo onim iz BiH, Makedonije i sa Kosova“ u Berlinu naći i pitanje njihovog zaostajanja u procesu evrointegracija:

„Ova inicijativa povezana je i sa potrebom da se suočimo sa činjenicom da postoji nedovršeni posao na Balkanu.To jeste posebno važno u trenutku kada Rusija „vježba mišiće“ u susjedstvu, a neke od zemalja Balkana stoje ili čak nazaduju u procesu približavanja EU. Zato je neophodna revitalizacija ovog procesa, neophodno je da se pozitivni signal ovakvog angažovanja zemalja članica materijalizuje u konkretne korake približavanja EU i balkanskih zemalja“, zaključuje Stratulat u razgovoru za Dojče Vele.

Pred berlinski sastanak na vrhu, poznavaoci evropske politike i balkanskih prilika upozoravaju „Mostar, Banja Luku i Sarajevo“ da ne očekuju da će im njihovi „saveznici“ spolja doći i pomoći da rješe probleme, niti će se to dogoditi na sastanku sa Merkelovom. Liderima u BiH se još jednom poručuje da moraju međusobno da sarađuju na pronalaženju rješenja za svoju zemlju.

Preporuka redakcije