1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

EU danas slavi 50 rođendan

Šefovi država i vlada zemalja članica EU, usvojili su danas „Berlinsku deklaraciju» o zajedničkim reformskim planovima EU. "Naša istorija nas upozorava, da ovu sreću koju smo imali treba da sačuvamo i za naredne generacije. Zato moramo političko obličje Evrope obnavljati tako da bude u skladu sa vremenom. Zato smo danas, 50 godina poslije potpisivanja Rimskih ugovora ujedinjeni u namjeri da ostvarimo cilj da EU do izbora za Evropski parlament 2009. postavimo na obnovljene zajedničke osnove", stoji u Deklaraciji.

EU u Berlinu slavi 50 rođendan

EU u Berlinu slavi 50 rođendan

Evropska Unija predstavlja skup nacionalnih država, koje su dio svojih političkih nadležnosti prenijele na Brisel. Pa ipak Evropska Unija nije savezna država kao što su Sjedinjene Američke Države. U mnogim oblastima zemlje članice Evropske Unije su zadržale pravo odlučivanja i kao takve su samostalne. One koordiniraju aktivnosti po pitanjima vanjske politike i unutarnje sigurnosti. Po pitanjima poreske i socijalne politike svaka zemlja EU-e je samostalna. To nije slučaj sa ekonomskom politikom. Više od 80% zakona u oblasti privrede propisao je Brisel.

Pravila o uslužnim djelatnostima, o hemikalijama i o podjednakom tretmanu na području cijele Evropske Unije, to su samo tri od 1000 smjernica i 10.000 propisa iz Brisela, koje se ugradjuju u pravni sistem svake pojedinačne članice. Skoro polovina zakona dolazi iz Brisela. Da li se ovaj grad može posmatrati kao birokratski monstrum? Greška, kaže profesor sa političkih nauka u bonnu Frank Decker i pojašnjava:

„Gledajući kvantitativno Brisel ima manje službenika nego kelnska gradska uprava. To znači da su za realizaciju i provodjenje u praksu briselskih odluka odgovorne zemlje članice i tu one naravno imaju fleksibilnost. To je osnova evropskog federalizma.“

Zemlje članice Evropske Unije ne preuzimaju samo evropske zakone, oni ich sami kreiraju. Više puta godišnje oni šalju svoje ministre na sjednice ministarskog vijeća. Samo što se ove sjednice još uvijek održavaju iza zatvorenih vrata. Rezultate ovih konferencija ministri privrede ili zdravstva još uvijek prezentiraju kao uspjehe ili neuspjehe sopstvene nacionalne politike. Pri tome je neophodno da se predje na evropski način razmišljanja, da se gleda šta je zajedničko dobro za Evropu, smatra direktor Centra za evropske integracije u Bonnu Ludger Kuehnhardt:

„Manje se brinem zbog toga što se pojavljuju mnogi modeli pristupa i rješavanja problema. Puno više me zabrinjava što smo prespori u uspostavi evropskog konsenzusa po temama, koje su hitne, kao naprimjer rješavanje energetskog pitanja.“

Jaz dakle postoji izmedju evropskog i nacionalnog interesa u rješavanju problema. To se, poput crvenog konca provlači kroz istoriju moderne evropske integracije. Od potpisivanja sporazuma iz Mastrihta 1992-e godine, u evropskom pravu je prisutan član zakona koji kaže:

„Evropska zajednica smije sama donositi regulative, samo ako države članice to nisu u stanju i ako to Evropska zajednica može bolje riješiti. Stručni termin za ovaj princip je subsidarnost, kaže Ludger Kuehnhardt i dodaje:

0-Ton: „Princip subsidarnosti bi trebao predstavljati poruku gradjanima Evrope da Evropska Unija nema zadatak da, posebno u pogledu kulturnog identiteta, normira i uspostavi zajedničke standarde za sve njene zemlje članice. Istovremeno postoje mnoge životne oblasti, u kojima su zamisliva samo evropska rješenja.»

Primjera za to ima mnogo. Direktor Centra za istraživanje procesa evropskih integracija Ludger Kuehnhardt pominje zaštitu klime:

«Zaštita klime nije zamisliva na novou jedne zemlje. Ti se mogu tražiti samo zajednička rješnja. Isto tako zbog čega nam je potrebno 27 evropskih vojski kada su neophodne samo interventne trupe za brzo savladavanje kriza. Zbog čega nam treba 27 ministarstava za razvoj, zašto ne osnujemo jednu zajedničju evropsku Agenciju za razvoj?»

pita se direktor Centra za istraživanje procesa evropskih integracija Ludger Kuehnhardt.

Evropska Unija i to je nedvosmisleno ima pravo odlučivanja u privrednom sektoru. Rimskim sporazumima od 1957-e, koji predstavljaju temelje Evropske Unije, uspostavljena je privredna zajednica. Ona je 1992-e godine pretvorena u zajedničko evropsko tržište, ukinute su granice i carine a promet ljudi i roba postao je nesmetan. To je zahtijevalo dodatne evropske propise, kojima se priznaju diplome, stečene u drugim zemljama Unije ali i kojima se reguliraju jedinstveni proizvodni standardi i zabranjuje svaka vrsta diskriminacije. Profesor političkih nauka iz Bonna Frank Decker:

«Gradjani slute da sve veći dio odluka, koje se tiču njihovog života, dolazi iz Brisela. S druge strane oni stiču dijam da na njih ne mogu uticati. I to je ono što nazivamo evropskim demokratskim deficitom. Posljedica toga je smanjenje broja birača na izborima za evropski parlamenat.»

No i za to postoji rješenje. Prijedloga ima dovoljno. Jedan od njih je da se osnuju zajedničke evropske partije i da se sa njihovim kandidatima ide u izbornu kampanju ili da se predsjednik Evropske Komisije direktno bira. Time bi Evropska Unija mogla postati puno interesantnija za njene žitelje.

  • Datum 25.03.2007
  • Autor Bettina Braeuniger
  • Štampaj Štampaj ovu stranicu
  • Permalink http://p.dw.com/p/AQDh
  • Datum 25.03.2007
  • Autor Bettina Braeuniger
  • Štampaj Štampaj ovu stranicu
  • Permalink http://p.dw.com/p/AQDh