1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU želi da uvede sopstveni porez

Zar ne bi bilo bolje kada bi Evropska unija imala sopstveni porez i kada bi, na primjer, jedan procenat od poreza na dodatu vrijednost u zemljama članicama direktno odlazio u briselsku kasu?

default

"Šta Evopska unija radi sa novcem od našeg poreza?"

Symbolbild Geldverschwendung Geld Klo Toilette Finanzkrise Klopapier

Neki poslanici Evropskog parlamenta misle da bi to sigurno bilo bolje od sadašnjeg natezanja oko budžeta i pripremili su odgovarajući prijedlog. Sa minimalnim izgledima na uspjeh.

Usvajanju budžeta EU svaki put prethodi veliko natezanje između zemalja koje daju više u budžet, a dobijaju manje iz njega i onih kod kojih je slučaj obrnut. Poslanica Evropskog parlamenta Juta Haug smatra da bi Uniju trebalo postaviti na nove finansijske osnove i kaže:

„Tada bi bio kraj tom glupom sistemu neto davalaca i neto primalaca. I za građane zemalja – članica bilo bi bolje kada bi mogli da se koncentrišu na pitanje: šta Evropska unija radi sa novcem od našeg poreza.“

Nadstranački prijedlog

Prije dvije nedjelje Haug je predložila nov sistem prihoda Evropske unije. Prijedlog je nadstranački, jer su ga podržali poslanici nekih drugih partija – Gij Verhovstad, šef liberala u Evropskom parlamentu i Alen Lamasur, konzervativni predsjednik Odbora za budžet.

Sada Evropska unija zavisi od doprinosa iz nacionalnih budžeta – članice daju Briselu otprilike jedan procenat društvenog proizvoda. U principu. Stvar je pogađanja koliko će ministri finansija zaista uplatiti u zajednički budžet, a koliko će iz njega dobiti u vidu subvencija za poljoprivredu ili podsticanje regionalnog razvoja.

Sada bi poslanici Evropskog parlamenta da Evropska unija ubire sopstveni porez. To bi mogao biti porez na kerozin, planirani porez na finansijske transakcije i dio poreza na višak vrijednosti u zemljama članicama. Juta Haug smatra da bi onda bilo sasvim jasno koliko novca stiže u Brisel i kaže: „U Njemačkoj porez na dodatu vrijednost iznosi 19 odsto, u buduće bi mogao biti 18 odsto, a jedan procenat pripadao bi budžetu Evropske unije.“

Nema oduševljenih

Plenarsaal EU Parlament

Evropski parlament u Briselu

Kao što se moglo očekivati, u evropskim prijestonicama nisu nimalo oduševljeni prijedlogom. Tako njemački ministar finansija Volfgang Šojble smatra da nema nikakvih izgleda na uspjeh. „Sve u svoje vrijeme, možda će doći vrijeme i za evropski porez, ali sada nije trenutak.“

Ni svi naučnici ne podržavaju prijedlog. Tako Fridrih Hajneman iz Centra za evropska privredna istraživanja smatra da bi i u tom slučaju bilo natezanja oko budžeta. „Svaki poslanik, svaka vlada ima interes da dobije što više novca iz budžeta i tu ni evropski porez ništa ne mijenja.

Prema njegovom mišljenju za običnog građanina budžet ni u tom slučaju ne bi bio ništa transparentniji, a prednost sadašnjeg sistema je što primorava briselsku birokratiju na štednju.

Juta Haug ipak ne gubi nadu – sada kada je prijedlog na stolu bar postoji šansa da se pridobiju i tvrdokorni protivnici uvođenja evropskog poreza.

Autori: Volfgang Landmeser, Nenad Briski

Odg. urednik: Svetozar Savić