1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Dvadeset godina od smrti Pabla Eskobara

Narko-bos, terorista, dobročinitelj… Prije 20 godina ubijen je Pablo Eskobar. Kolumbijac je bio najtraženiji kriminalac svog vremena. Danilo Himenez bio je Eskobarov „dvorski muzičar“. A onda je i on postao žrtva.

Bik fiksira crvenu maramu, spušta svoje rogove, udara kopitom. Potom juriša. Torero se elegantno povlači u stranu. Napad razjarene životinje u prazno. Torero ubada i bik pada. Gomila kliče.

Vikend. Arena za borbu s bikovima Medeljin dobro je popunjena. Pije se kašasa – rakija od šećerne trske. Danilo Himenez i njegov bend Marko Suarez sa duvačkim instrumentima prave atmosferu. Do tog trenutka, to je za muzičare dobar dan.

Potom Himenez i njegove kolege napuštaju arenu. Iznenada – zaglušujuća eksplozija. Oblak dima zamračuje nebo. Komadići lete na sve strane. Svuda leže rasparčana i ugljenisana tijela. Himenez se hvata za glavu. On krvari iz otvorene rane. Potom gubi svijest.

Njegov mozak je teško oštećen. Narednih godina biće u komi: „Sasvim polako sam se vratio u život. To je bilo kao da sam se probudio iz sna.“

Za dobru atmosferu bio je zadužen orkestar Danila Himeneza (on je u sredini u sivom odijelu)

Za dobru atmosferu bio je zadužen orkestar Danila Himeneza (on je u sredini u sivom odijelu)

Tokom napada u februaru 1991. ubijeno je 25 ljudi – među njima i troje muzičara. I Himenezova žena Gabrijela teško je povrijeđena. Godine 2007. umrla je od posljedica ranjavanja. Za Himeneza je krivac jasan: „To je Pablo Eskobar. Bilo je mnogo policajaca ispred arene. On je htio njih da ubije. Pablo je ponudio novac za svakog ubijenog policajca. Za druge žrtve bilo mu je svejedno.“

Teroristička ofanziva na državu

U to vrijeme Eskobar je proglasio rat državi: „Moramo da se postaramo za apsolutni haos, za totalni građanski rat“, bjesnio je Eskobar u telefonskom razgovoru sa drugim narko-gangsterima koji su policajci snimili. „Potom će nas moliti za mir.“

Cilj terora bio je zabrana izručenja u SAD. Bos Medeljinskog kartela, koji je tada kontrolisao 80 odsto svjetske trgovine kokainom, toga se najviše plašio.

Eskobar je naređivao ubistva policajaca, sudija i političara, digao je u vazduh putnički avion, podmetnuo bombe ispred vladinih zgrada. Hiljade ljudi je poginulo. Teror pokazuje efekat. Država zabranjuje izručenje. Eskobar je zadovoljan.

Pablo Eskobar: Bolje grob u Kolumbiji, nego ćelija u Americi

Pablo Eskobar: Bolje grob u Kolumbiji, nego ćelija u Americi

U junu 1991. na konferenciji za štampu izjavljuje da će se predati: „Poslije sedam godina progona, povreda i borbi, sada ću, pošto je to neophodno, polako otići u zatvor, kako bi doprinio izmirenju s mojom ljubljenom otadžbinom.“

Kolumbija može da odahne. Eskobar je u privatnom zatvoru po imenu „katedrala“. Podignut je prema planovima narko-barona. Opremljen je svim mogućim luksuzom. Čuvaju ga njegovi ljudi. „Katedrala“ je postala nova centrala Medeljinskog kartela. Tamo su primani posjetioci i ubijani protivnici. Sve dok to vladi Kolumbije nije postalo previše.

Bjekstvo iz privatnog zatvora

Ali Eskobar je kao i uvijek dobro informisan. U julu 1992, prije nego što su vlasti uspjele da ga prebace u neki drugi zatvor, šef mafije bježi. To je početak do tada neviđene potjere. U njoj učestvuju kolumbijska policija, ali i američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA), kao i CIA. Istovremeno, komanda za ubijanje trgovaca drogom, uz podršku policije, desetkuje Medeljinski kartel. Za Eskobara polako postaje tijesno.

Telefonski poziv njegovoj ženi i djeci, porodičnom čovjeku Eskobaru, doći će glave. Policija ga locira u zgradi u centru grada Medeljina. Eskobar je u 44-toj godini ubijen prilikom hapšenja. Dogodilo se to drugog decembra 1993, prije tačno dvadeset godina. Eskobarovi neprijatelji slave.

Ipak, uz slavlje se osjeti i tuga. Na sahrani u njegovom rodnom gradu Medeljinu, hiljade Eskobarovih pristalica gura se oko kovčega. Oni žele da odaju posljednju počast svom heroju. Jer, Eskobar je pomagao siromašnima, podigao kuće stanovnicima deponije, zaposlio mnoge ljude.

I danas Eskobaru stanovnici Medeljina odaju počast

I danas Eskobaru stanovnici Medeljina odaju počast

Muzika za bosa bosova

I muzičar Danilo Himenez dugo godina je zarađivao od Eskobara. Himenez i njegove kolege često su svirali na manifestacijama i privatnim zabavama šefa mafije. „Da to nismo radili mi, radio bi neko drugi“, priča taj danas 75-godišnji muzičar.

Narko-baron bio je jedan od najbogatijih ljudi na svijetu. Sume od trgovine drogom odlazile su i u legalnu trgovinu. „Pablo Eskobar infiltrirao se u cijeli grad, cijelu državu“, kaže sociolog Alehandra Ečeveri sa Univerziteta Medeljin. „Ovde svako poznaje svakog ko je imao neke veze s trgovinom droge.“ Čak je i Alehandrina tetka bila je sekretarica Eskobarovog rođaka.

Veze između mafije, privrede i širokih slojeva društva nikada nisu potpuno razjašnjene. Poslije smrti Eskobara počeo je period potiskivanja. Na prvi pogled, Medeljin se promijenio. Grad je bezbjedniji, uloženo je mnogo novca u infrastrukturu. Strana preduzeća investiraju, turizam cvjeta.

Danilo Himenez je oprostio Eskobaru

Danilo Himenez je oprostio Eskobaru

Pa ipak, trgovina drogom i dalje opstaje“, kaže Ečeveri. „Istorija se ponavlja. Nekadašnje sitne ubice sada su bosovi bandi. Trgovina drogom, korupcija, logika izobilja, brzog novca – sve je to još uvijek dio svakodnevice.“

A Kolumbija? Zemlja je i 20 godina poslije smrti Eskobara najveći izvoznik kokaina na svijetu. Riječ je o poslu od kojeg zarađuju mnogi. Muzičar Himenez odavno je zažalio što se upustio u poslove sa baronom droge. „Pablo Eskobar nam je praktično oduzeo život. Ali ja sam mu oprostio. Ne osjećam mržnju prema njemu. Mržnja uništava. Njemu je Bog presudio.“

Autori: Nils Nauman / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Faruk Šabanović