1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Dogovor ili potop

Malti, Italiji, Grčkoj i Španiji prijeti opasnost da budu preplavljene izbjeglicama ukoliko u EU ne bude postignut dogovor o dodjeli azila. Predlog dogovora je pripremljen, ali Njemačka ima ozbiljne primjedbe

Izbjeglice iz Libije na brodu italijanske obalske straže u luci otoka Lampeduza

Izbeglice iz Libije na brodu italijanske obalske straže u luci otoka Lampeduza

Volja da se usvoji zajednička politika dodele azila postoji već deset godina. Reč je o strategiji koja bi omogućila da se bolje reguliše useljavanje i pravednije podeli teret prihvatanja onih koji traže azil. Na sastanku na vrhu 1999. godine u Tampereu u Finskoj članice su se prvi put izjasnile za zajednički sistem dodele azila, pet godina kasnije usvojen je „Haški program“ kojim su definisani standardi prihvata azilanata i određeno koja zemlja je za šta odgovorna.

Završni dogovori

Štokholm, glavni grad Švedske, koja nakon Češke preuzima predsjedavanje EU

Štokholm, glavni grad Švedske, koja nakon Češke preuzima predsedavanje EU

Trenutno se radi na poslednjim projektima u okviru tog programa i na jesen bi u Stokholmu, Švedska će tada biti predsedavajuća u EU, trebalo da bude usvojen novi „petogodišnji plan“ politike dodele azila.

Cilj celog procesa harmonizacije jeste usklađivanje postupaka u okviru EU kako se azilantima više ne bi isplatilo da putuju u određenu zemlju i tamo podnose zahtev za azil. Namera je i da se obezbedi pristojan smeštaj za podnosioce zahteva za azil kako sa italijanskog ostrva Lampeduze ili iz Grčke ne bi stizali izveštaji koji izazivaju ogorčenje u javnosti. Najzad, reč je o nadležnosti za azilante i njihovoj raspodeli među članicama. Trenutno, najveći deo tereta nose Grčka, Malta, Italija i Španija kuda čamcima i stiže najveći broj izbeglica.

Nemačke primedbe

Nemački ministar unutarnjih poslova Wolfgang Schäuble uputio je primedbe EU

Nemački ministar unutarnjih poslova Wolfgang Schäuble uputio je primedbe EU

Početkom devedesetih godina najveći teret nosila je Nemačka – u zemlji je tada bilo oko pola miliona izbeglica zahvaljujući socijalnoj pomoći koju su dobijali i pravu da se njihov zahtev za azil uzme u razmatranje ma odakle dolazili. Do danas, broj podnosilaca zahteva smanjen je na 154 hiljade. Međutim, nemački političari upozoravaju da bi se promenama koje predlože Evropska komisija širom otvorila vrata azilantima i da bi se mogle ponoviti devedesete godine.

Zahvaljujući jednoj od tih promena izbeglice bi bile izjednačene sa primaocima socijalne pomoći za dugotrajno nezaposlene, poznate pod imenom Harc 4. Kako piše "Frankfurter algemajne cajtung" u Savezu nemačkih gradova i komuna su uspaničeni i kažu: “Ukoliko bi ta odluka bila usvojena troškovi za nas porasli bi za najmanje pola milijarde evra“. Upozorava se i da bi znatno porasla birokratija, jer se predviđa osnivanje nove kancelarije u Briselu koja bi koordinisala politiku azila u EU.

Već prilikom pripreme promena nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble pisao je Evropskoj komisiji i upozorio da predlozi ne mogu da budu prihvaćeni u prvobitnom obliku, ali je pismo ostalo bez odgovora.


Autor: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Senad Tanović