Dinosaurusi su toplokrvne životinje? | TEME | DW | 09.08.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Dinosaurusi su toplokrvne životinje?

Na dinosauruse mnogi ljudi gledaju kao na guštere. Gušteri su reptili i zato nemaju stalnu tijelesnu temperaturu. Odnedavno, međutim, postoje indikacije da su dinosaurusi možda bili toplokrvne životinje.

Djevojčica zaviruje u čeljusti Tiranosaurusa na izložbi u Jeni.

Da li to znači da sa gušterima i nemaju toliko sličnosti kao što se misli? Jednom naučniku je pošlo za rukom da preko gleđi zuba otkrije tijelesnu temperaturu dinosaurusa. Jedan jedini zub dinosaurusa može da razjasni mnoge tajne. Naučnik Tomas Titken sa Univerziteta u Bonu i

Saurierschädel

Glava dinosaurusa otkrivena na Madagaskaru

njegove američke kolege su na osnovu hemijskog sastava zubne gleđi uspjeli da otkriju tjelesnu temperaturu dinosaurusa. Ali, zašto je baš gleđ omogućila to saznanje? Titken objašnjava: „Zubna gleđ je u poređenju sa kostima mnogo bogatija mineralima. Kosti nemaju pore, a zastupljenost mineralnih kristala - od kojih se sastoji zubna gleđ – mnogo je veća. Zato je gleđ veoma stabilna.“

Zube dinosaurusa Titken je dobio iz muzeja. Od njih je izmrvio 0,15 grama, što je otprilike kao dva prstohvata soli. Gleđ je zatim rastopio u stoprocentnoj fosfornoj kiselini i iz toga je nastao ugljen-dioksid. Naučnici su potom ispitali tačan sastav njegovih izotopa. Pri tom su se ciljano tražili rijetki izotopi C13 i O18.

„Nas zanima veza izotopa ugljenika i kiseonika i to je mjera za temperaturu. To će biti poznato kroz analizu putem masene spektrometrije.“

Rješenje mnogih zagonetki

Flash-Galerie 100 Jahre Hollywood

Dinosaurusi su prikazani u mnogim holivudskim filmovima kao što je "Park iz doba Jure".

Poređenjem sa današnjim životinjama istraživači tako mogu da riješe mnoge zagonetke: tjelesna temperatura Kamarasaurusa, velikog dinosaurusa biljoždera, koji je živio prije oko 150 miliona godina, bila je oko 36 stepeni Celzijusa. Temperatura većeg Brahiosaurusa iznosila je čak 38 stepeni. Ali, to još uvijek nije dovoljno da bi se dinosaurusi proglasili toplokrvnim životinjama, smatra Titken. „Vrlo je moguće da su i zbog svoje veličine i težine od 20, možda i 40 tona - imali tako visoku tjelesnu temperaturu. I jedan krokodil se ne ohladi istog trenutka, kada je napolju hladno.

Istraživači su zato htjeli da ispitaju i manje dinosauruse, koji su se brže hladili. Ako i kod njih izmjere jednako visoke tjelesne temperature, to će značiti da tu toplotu postižu metabolizmom. Onda su vjerovatno bili toplokrvni. Isto tako, istraživači su proučavali pretke dinosaurusa kako bi saznali kada je u toku evolucije nastupila njihova toplokrvnost. Krokodili su definitivno hladnokrvne životinje. Njihova temperatura se kreće između 15 i 28 stepeni Celzijusa.

„Krokodil je u stanju da reguliše temperaturu. Tokom noći ulazi u toplu vodu, a preko dana izlazi na sunce. Na taj način izjednačava temperaturu sa okolinom. Dakle, ne zna se tačno koliko je krokodil topao. To zavisi od godišnjeg doba i dnevnih temperatura.“

Kosti koje brzo rastu

Brachiosaurus Skelett Museum für Naturkunde Flash-Galerie

Najširi skelet dinosaurusa na svijetu u muzeju u Berlinu

Za razliku od današnjih reptila, dinosaurusi su imali i kosti koje veoma brzo rastu, kao današnji sisari i ptice. Reptili nemaju takve kosti. Uostalom, dinosaurusi su imali brži metabolizam i brže su rasli, a kod nekih su pronađena i krila ili njihovi ostaci, što ukazuje na srodstvo sa pticama.

Postupak analize gleđi otkriva i mnoge druge tajne, objašnjava Titken. „Može dosta toga da se sazna o ishrani životinja ili ljudi i njihovom kretanju. Dakle, na kom mjestu i koliko dugo su se zadržavali. Može da se rekonstruiše tadašnja klima kao i vodeni resursi koje su koristili. Isto tako može da se ustanovi da li su bili mesožderi ili biljožderi i koju poziciju su zauzimali u lancu ishrane.“

Da li će udžbenici o evoluciji ili dinosaurusima morati ponovo da se pišu? Titken kaže: „Ne. Nije baš sve toliko revolucionarno. Još uvijek nemamo nikakav dokaz za koji bi mogli da tvrdimo da pobija svo dosadašnje znanje o dinosaurusima. Ali, svakako da imamo nova saznanja o tjelesnoj temperaturi, metabolizmu, a možda i o toplokrvnosti pojedinih dinosaurusa. Taj termometar moramo dalje da ispitujemo.“

Autori: Nina Odenius / Boris Rabrenović

Odg. urednik: Senad Tanović