Dinar u slobodnom padu

Za razliku od većine zemalja u regionu, Srbija ima takozvani fluktuirajući ili fleksibilni devizni kurs koji zavisi od ponude i potražnje. Profesor Jurij Bajec za Dojče Vele objašnjava da stabilan dinar podrazumijeva i stabilnu privredu.

„Srbija, bar kada je riječ o sposobnosti da izvozi, pokazuje slabije rezultate od zemalja u regionu i po tom osnovu ne može da pribavlja devize. Priliv deviza od privatizacija koji je bio obilan prethodnih godina je pao, jer je prodaja preduzeća pri kraju“, kaže Bajec.

Samo „virtuelna stabilnost“

Institut za tržišna istraživanja (IZIT) je procijenio da je realna vrijednost dinara u ovom trenutku oko 150 dinara za euro. Saradnik IZIT-a Saša Đogović također napominje da stabilan dinar podrazumijeva i stabilnu privredu.

„Kako Srbija nema stabilnu privredu ne možete imati ni stabilan kurs, tako da imamo virtuelnu stabilnost. U pretkriznom periodu smo tu stabilnost hranili lukrativnim hartijama od vrijednosti, prilivom od privatizacije i zaduživanjima. Tada smo imali osjetan priliv deviza i to je pohranjivalo jačanje domaće valute“, objašnjava Đogović.

Profesor Bajec procjenjuje da će dinar u narednom periodu imati blagu tendenciju pada, ali i dodaje da rješenje nije u stabilnom kursu.

„Priliv deviza u narednom periodu neće biti veliki niti Srbija može brzo povećati izvoz, pa bi odbrana kursa na bilo kom nivou, od 97 ili 107, sasvim svejedno, vrlo brzo smanjila devizne rezerve onog trenutka kada rast cijena u Srbiji ne bi mogao da prati rast cijena u EU“, kaže Bajec.

Banke zainteresovane za euro

Stručnjaci u Srbiji ocjenjuju da je do pada dinara došlo jer je krajem prošle godine došlo do veće potražnje za devizama odnosno puštanja veće količine dinara – preduzeća koja su dužna u inostranstvu morala su da plate rate pa su tražila devize. Banke, sa druge strane, na kraju godine svode račune, tako da su zainteresovane da dođu do evra kako bi iskazale dobitak u toj valuti.

Do pada dinara je došlo i jer je smanjena referentna kamatna stopa pa banke više nisu zainteresovane da drže višak dinara u zapisima Narodne banke već dinare plasiraju u eure. Uz to, rebalans budžeta je usvojen tri dana pred kraj godine, nakon čega je država morala da plati obaveze prema građanima, tako da je na tržište izašla velika količina dinara, ukazuju ekonomski stručnjaci.

Ako je vjerovati nadležnima, ne treba očekivati neka veća pomjeranja kursa. Međutim nadležni imaju važnija posla – oni vode medijski rat sa temom: ko je odgovoran za pad dinara – Narodna banka ili Vlada Srbije.

Autorka: Vesna Rajković

Odg. urednik: Zorica Ilić