1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Demokratiju ne treba nametati“

U Minsku bi u srijedu trebalo da se održi samit „četvorke“ o ukrajinskoj krizi. „Diplomatski napori u cilju rješavanja krize su u punom jeku - i vrlo su važni, jer postoji opasnost od većeg rata“, smatra Mihael Brzoska.

Michael Brzoska

Profesor Michael Brzoska

Dojče vele: Da li, u svjetlu sukoba u Ukrajini, idemo u susret kraju dugog perioda mira u Evropi?

Mihael Brzoska: Poslije završetka Hladnog rata, imali smo ratove na Balkanu i u Gruziji, ali ovaj u Ukrajini ima drukčiju dimenziju. On je, u većoj mjeri nego raniji sukobi, dio šire konfrontacije Zapada i Rusije – što ne sluti na dobro. Znači, da ulazimo u opasniji period u kome će možda biti novih sukoba u Evropi. Ukoliko se u Minsku ne postigne nekakav dogovor, najveća opasnost je u mogućnosti da pobunjenici u Ukrajini ostvare kopnenu vezu sa Krimom koji je trenutno izolovan. To bi dovelo do velikog rata u Ukrajini i nisam siguran da bi Zapad mogao da se drži po strani – tako da bi to značilo i veliki rat u Evropi.

Kakva je uloga Evropske unije? Ima li ona ispravnu strategiju?

Evropska unija trenutno nije u prvom planu – ona je ostala manje ili više ekonomska organizacija. Kada je riječ o bezbjednosti i miru, važan je NATO. Evropska unija može da podrži Ukrajinu, ali to nije organizacija koja može da se stara o miru i bezbjednosti u Evropi. Osim NATO-a, tu je i OEBS koji je slaba organizacija, ali bi mogla da dobije na važnosti.

NATO je organizacija čiju podršku traže baltičke države i Poljska, organizacija koja brine Rusiju. NATO je glavni – i za Ruse. Odnosi između Rusije i Zapada su u velikoj mjeri odnosi Rusije i NATO.

Prof.Dr. Michael Brzoska, Leiter des Instituts für Friedensforschung und Sicherheitspolitik in Hamburg

Brzoska: Konflikt u Ukrajini ima drugu dimenziju

Zalaganje za mir, demokratiju i ljudska prava: da li je to bio pravi put?

Demokratija i ljudska prava su veoma važni, staranje o njima i treba da bude jedan od prioritetnih ciljeva Zapada. Ipak, moramo shvatiti i da ih ne možemo nametati vladama i društvima u kojima će to dovesti do negativnih reakcija. Greška prošlosti je u tome što se smatralo da demokratija i ljudska prava mogu da se uvezu iz drugih zemalja, umjesto da proisteknu iz samih društava. Moramo polagati više na unutrašnje procese koji imaju podršku spolja, ali oni ne smiju biti nametnuti spolja – ima već dovoljno primjera za neuspjeh takve strategije.

Sankcije Zapada su pogodile Rusiju, ali predsjednik Vladimir Putin kao da nije impresioniran njihovim posljedicama…

Rusija u ovom trenutku pruža dvostruku sliku. Privreda joj je u lošem stanju, iako ne treba potcijeniti potencijal te zemlje. Ona ima velika prirodna bogatstva i neće tako brzo doživjeti slom. Njena slabost zbog strukturalnih problema i cijene nafte jeste nešto što može da se kompenzuje pokazivanjem snage spoljnom svijetu, demonstriranjem sile u spoljnoj politici.

Šta tačno hoće Rusija?

Rusi žele da budu priznati i poštovani kao regionalna sila. Rusko vođstvo ima svoju geopolitičku sliku svijeta, u kojoj Rusija nije samo važna i snažna država, već je uz to okružena državama koje su neprijateljski nastrojene ili u najboljem slučaju neutralne. Ne smatram da Rusija želi da proširi svoju teritoriju van aktuelnih granica, uključujući i Krim. Ali, ona želi da bude sigurna da će zemlje poput Ukrajine ili Gruzija ostati bar neutralne.

Šta bi kompromis oko Ukrajine morao da sadrži – iz ruskog ugla gledanja?

Zvanično Rusija traži da Ukrajina ostane cjelovita, sa izuzetkom Krima, te da Lugansk i Donjeck budu autonomne oblasti. Mislim da se aktuelni pregovori i vrte upravo oko pitanja: šta se tačno podrazumijeva pod tom autonomijom. Rusima je stalo i da Ukrajina ne postane članica NATO-a, kao i da se održi neki vid evropske bezbjednosne arhitekture u kojoj učestvuju i NATO i Rusija, i to ne kao ovakve usijane glave, već kao strane koje pregovaraju na ravnoj nozi. Da bismo izbjegli sukobe, moramo postići nekakav međunarodni dogovor te vrste na evropskom nivou: OEBS bi mogla da bude organizacija koja bi se postarala o tome.

Njemačka, zajedno sa Francuskom, ima vodeću ulogu u mirovnim pregovorima oko Ukrajine. Da li Berlin upravo definiše svoju novu međunarodnu ulogu?

Najnovije inicijative njemačke kancelarke i ministra spoljnih poslova, kao i spremnost Njemačke da preuzme predsjedavanje OEBS-om sljedeće godine, ukazuju na to da je Njemačka u stanju da preuzme mnogo važniju ulogu u pitanjima mira i sukoba. Njemačka je na dobrom putu da postane vodeća sila u Evropi pokušavajući da riješi aktuelne probleme i vrlo je korisno što ona to čini zajedno sa Francuskom.

Mihael Brzoska je naučni direktor Instituta za istraživanje mira i bezbjednosti (IFSH), nezavisne organizacije koja radi u sklopu Univerziteta u Hamburgu. Taj politikolog je, između ostalog, specijalizovan za istraživanje sukoba, kontrole naoružanja i razoružanja, te primjene političkih i ekonomskih sankcija.

Preporuka redakcije