Demilitarizacija BiH je prijetnja regionalnoj sigurnosti? | Politika | DW | 07.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Demilitarizacija BiH je prijetnja regionalnoj sigurnosti?

Analitičari tvrde da bi demilitarizacija BiH narušila vojni balans u regiji, što bi u perspektivi moglo ugroziti sigurnost zapadnog Balkana.

Bosnische Armee. Bis Ende 2005 lag die Verteidigungspolitik bei den beiden Entitäten. Seit 2006 unterstehen die Streitkräfte der Staatspräsidentschaft und dem 2004 geschaffenen Verteidigungsministerium der Staatsebene. Die Truppen bestehen aus einer bosniakischen, einer serbischen und einer kroatischen Komponente. Die künftige gemeinsame Armee soll aus bis zu 10.000 aktiven Berufssoldaten und einer etwa halb so starken „aktiven Reserve“ bestehen. Die allgemeine Wehrpflicht wurde am 1. Januar 2006 aufgehoben. (Dezember 2009).

Bosnische Armee

U BiH su podijeljena mišljenja o demilitarizaciji. U Republici Srpskoj, osim profesionalaca u službi u Oružanim snagama BiH (OS BiH), većina se ne protivi inicijativi entitetskog predsjednika Milorada Dodika. U Federaciji BiH se Dodikova inicijativa za ukidanje OS BiH „radi uštede“ doživljava kao pokušaj slabljena BiH i ugrožavanja njenog suvereniteta.    

Profesor Nedžad Ahatović

Profesor Nedžad Ahatović

Sarajevski profesor odbrane i sigurnosti Nedžad Ahatović podsjeća da je u Daytonskom sporazumu (Aneks 1B) definiran element kontrole regionalnih vojnih efektiva, na osnovu čega su BiH, Hrvatska i Srbija 1996. godine u Beču potpisale Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji precizno definira odnos vojnih snaga u regiji.

„Svaki jednostrani čin neke od država potpisnica ovog Sporazuma, bez obzira na to radi li se o demilitarizaciji ili povećanju vojnih snaga, narušio bi vojni balans u regiji, što bi u perspektivi moglo ugroziti i sigurnost zapadnog Balkana“, ističe Ahatović.

Šta će Srbiji vojska?

U Hrvatskoj i Srbiji o demilitarizaciji se govori samo u kontekstu Dodikovog prijedloga za BiH. Dok podržava ideju o ukidanju OS BiH, beogradski vojnopolitički analitičar Miroslav Lazanski zalaže se za jačanje Vojske Srbije. On tvrdi da ratova na Balkanu više neće biti „barem kada je u pitanju BiH“.

„Srbija ima problem Kosova i ona je sada rekla da će ga rješavati diplomatski, no mi ne znamo da li će to biti teza i kroz deset ili petnaest godina. Srbija ima potencijalni problem u Vojvodini sa Mađarskom, a i na istoku sa Bugarima nije baš jasna situacija. Da ne govorimo o problematičnom sporu oko granice sa Hrvatskom na Dunavu“, kazao je Lazanski u emisiji TV Pink „Zabranjeni forum“.

OS BiH u mirnodopskoj akciji gašenja požara

OS BiH u mirnodopskoj akciji gašenja požara

U Hrvatskoj ne pomišljaju na demilitarizaciju

„U Hrvatskoj niko i ne pomišlja na demilitarizaciju“, ističe zagrebački vojnopolitički analitičar Igor Tabak. „Hrvatska je i članica NATO-a, a NATO od saveznica u prvom redu zahtjeva da su sposobne brinuti se o sopstvenoj sigurnosti, potom i doprinositi sigurnosti drugih. Osim toga, uloga Hrvatske vojske u slučajevima prirodnih nepogoda je takva da je nijedna druga civilna organizacija ne bi mogla nadomjestiti“, kaže Tabak.

Za analitičare Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (International Institute for Middle East and Balkan Studies - IFIMES) demilitarizacija BiH je pitanje od regionalnog i evropskog značaja i „izvan nadležnosti entiteta“.  U analizi IFIMES-a se ističe da bh. susjedi izdvajaju tri ili četiri puta više novca za oružane snage, te da ne može biti demilitarizacije BiH bez demilitarizacije u široj regiji.

Autor: Samir Huseinović

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić