1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Dejton je osnova za kompromise"

U razgovoru sa DW, Wolfgang Petrič, ambasador UN-a u Ženevi, odgovara od reforme ustava BiH i od Evrope traži „profesionalnu ponudu za cijelu regiju“.

default

Wofgang Petritsch: "EU treba zemljama u regionu ponuditi pristupne pregovore."

DW: Gospodine Petriču, reforma policije u BiH je propala, Visoki predstavnik Miroslav Lajčak je govorio o izolaciji BiH, u Briselu su spominjali konsekvence, ako izolacija nije sama po sebi već dovolja konsekvenca, koje druge i za koga bi, smatrate, bile adekvatne?

Petritsch: 12 godina nakon završetka rata je teško raditi sa onim metodama sa kojima sam ja nekada radio, kada sam bio primoram da neke vodeće političare razriješim dužnosti. Te metode bi u ovom trenutku bile metode koje bi takoreći godinama kasnile. Ta opcija postoji dakle teoretski ali po mom ličnom misljenju nije sprovodiva. Zato što svako skidanje političara sa dužnosti ima dalje posljedice i mislim da medjunarodna zajednica nije spremna da se na taj način vrati u BiH, jer bi to značilo produžetak njenog mandata u BiH.

DW: Kako komentarišete odnos gospodina Silajdzića i gospodina Dodika i kako ta spona utiče na razvoj situacije u BiH?

Petritsch: Silajdzić zeli jednu unificiranu, centralistčcki organizovanu državu, Dodik želi suprotno i želi na nekin način i dalje na životu održati neke loše duhove Dejtona. Obije opcije su neprihvatljive. Dejton nije osnova za podjelu već i osnova za državnost BiH. Ne postoji centralisticka država čija je osnova multietničko društvo, ali u modernoj Ervopi 21-og vijeka ne postoji ni opcija ekstremnog partikularizma, kakvog u ovom tenutku zagovara Dodik. Mislim da je Dodik pragmatičan političar koji reaguje sa jedne strane na Silajdzića a sa druge strane na Evropsku Uniju koja trenutno nema ideja za rješenje situacije u cijeloj regiji.

DW: Jasnije rečeno, Dodik zna do koje granice moze ići?

Petritsch: Kada se evropski političari poput Dodika uopšte ne obaziru na Evropu i na ono što ona zahtjeva i želi, onda ja to tumačim kao slabost Evrope. Mimo toga što se trenutna politika BiH ne obazire ni na potrebe Evrope ni na potrebe vlastitog naroda.

DW: Bosni prijeti izolacija, za Srbiju se nazire potpisivanje Sporazuma o stabilzaciji i pridruživanju. Komentari u Sarajevu o tome glasili su otprilike ovako: „One koji su na nas izvršili agresiju Evropa nagradjuje; nas, koji smo žrtve te agresije Evropa kažnjava“. Nije li to doista malo paradoksna situacija?

Petritsch: Pojedinačne ponude zemljama u regiji ne vode cilju. Ponude u smislu Bosni ovako, Srbiji onako - to ne donosi ništa. Mislim da je vrijeme za jednu profesionalnu ponudu od strane Evrope i to za sve zemlje u regionu. A ta ponuda su pregovori za pristup Evropskoj Uniji. Da se taj krajnji cilj jasnije definiše. A da se onda pregovori vode shodno angazmanu pojedinačnih zemalja. To bi stvorilo zdravu konkurenciju u regiji, taj krajnji cilj bi bio jasniji i svima bi postalo jasno da se sad u ostvarenju tog cilja nešto zaista mora učiniti.

DW: Nije li upravo reforma policije, do koje u BiH nije došlo, indirektno uslov za pregovore?

Petritsch: Uslov za pregovore jeste refroma policije ali i sam početak i termini za početak pregovora moraju biti jasniji. Ljudi moraju jasnije prepoznati taj put koji vodi do Brisela. Ovako je većina misljenja da Evropa postavlja samo prepreke, da će se nakon Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pojaviti nešto drugo i onda se dešava rezignacija.

DW: Problem u BiH je u principu i dalje pitanje entiteta. Jedna strana bi da se oni ukinu, druga čak prijeti odcjepljenjem. Kako zapravo treba reformisati Ustav BiH?

Petritsch: Perfektan ustav ne riješava problem, jer su problemi u glavama i to u glavama vodecih politicara. Problem dakle nije u praktičnom modelu jedne dobro funkcionirajuće države. Upravu u Dejtonskom sporazumu postoje modeli koji omogućavaju saradnju i na tome treba raditi, praviti genualne kompromise. To se ne dešava i to je problem, to je nešto što bi ja nazvao mentalnim stanjem koje sprječava razvoj i napredak.

DW: Genualni kompromis je dakle da Bošnjaci akceptiraju Republiku Srpsku, koju zapravo smatraju produktom agresije i istrebljenja?

Petritsch: I ja bi kao Bošnjak bio mišljenja da je RS nastala u ratu. Uz sva ona zlodjela koja su počinjena u ime te RS-e. Ali ako sam potpisao Dejton, koji kaže da postoji RS kao jedan od dva entiteta, onda to moram pragmatično primimti k znanju. Imena nisu nevažna i ona su simbolična ali u stvarnom, modernom svjetu imaju malu važnost. Tim što se fiksiraju na to pitanje, Bosnjaci štete sami sebi, umjesto da stvari posmatraju pragmatično. Sa druge strane se razumije da i u glavama stanovnika RS-a mora postati potpuno jasno da postoji država BiH i da u njoj žive Bošnjaci, Srbi i Hrvati.

DW: Gospodine Petritču, kolika je vjerovatnoća da se problematika oko rješenja pitanja statusa Kosova prenese na BiH, odnosno kolika je mogućnost otcjepljenja RS-a?

Petritsch: Mogućnost, odnosno šansa, odnosno opasnost je jako mala. To bi značilo rušenje medjunarodno priznate drzave BiH. Osnov RS-a je Dejtonski ugovor, kršenje tog ugovora bilo bi posebno opasno za srpsku stranu, jer bi otvorilo nove mogućnosti izmedju ostalog i poništenje te RS. Svi koji dakle o tome razmišljaju, ne smiju zaboraviti da je jedino BiH medjunarodno priznata država.

DW: Gospodine Petriču, najljepsa hvala na razgovoru!

Petritsch: Molim, hvala i Vama!