1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

TEME

Danas presude za ubistvo Đinđića

Izricanje presude optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića finale je prvog procesa za organizovani kriminal u Srbiji.

default

Sahrana Đinđića

Premijer Srbije ubijen je u atentatu 12. marta 2003 godine ispred zgrade Vlade Srbije. Organizator ubistva je prema optužnici bivši komandant “crvenih beretki” Milorad Ulemek Legija, a neposredni izvršilac je Zvezdan Jovanović. Optuženi su i pripadnici Jedinice za specijalne operacije Željko Tojaga i Saša Pejaković, kao i radnik Bezbednosno informativne agencije Branislav Bezarević; optužnica tereti i sedmoricu pripadnika takozvanog “zemunskog klana”, od kojih su čak petorica još uvek u bekstvu.

Suđenje je trajalo pune tri i po godine, i obeležile su ga brojne opstrukcije, smene, ostavke, ubistva i zastrašivanja učesnika u postupku. Proces je započelo sudsko veće kojim je predsedavao sudija Marko Kljajević, i već na samom startu usledile su brojne opstrukcije advokata odbrane i zahtevi za izuzećima. Nakon nekoliko meseci pojavili su se svedoci saradnici Ljubiša Buha, Zoran Vukojević i Miladin Suvajdžić, koji su po oceni mnogih izneli neke ključne dokaze o atentatu na premijera. Dolazak na vlast vlade premijera Vojislava Koštunice obeležili su pritisci na sud od strane pojedinih ministara, koji su najavljivali ukidanje Specijalnog suda i negativno komentarisali optužnicu. Upravo u to vreme nastupio je veliki preokret na suđenju predajom prvooptuženog Milorada Ulemeka legije, koji se predao u maju 2004 godine zbog kako je naveo “poverenja u novu vlast”. Detalji te predaje ostali su do danas nerazjašnjeni. Drugi veliki preokret dogodio se u junu iste godine, kada je u Grčkoj uhapšen Dejan Milenković Bagzi, koji je kasnije postao svedok saradnik. Međutim, smene u tužilaštvu, kao i prošlogodišnja ostavka Marka Kljajevića, suđenje su praktično vratili na početak. Sudija Nata Mesarević, koja je preuzela proces, privela je suđenje kraju, ali su na njenu adresu stizale i pretnje ubistvom; tokom procesa, inače, ubijen je jedini očevidac Đuro Kriještorac, kao i svedok saradnik Zoran Vukojević.

Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić je u svojoj završnoj reči istakao da su nesumnjivo potvrđeni svi navodi optužnice, i predložio da svih 11 optuženih budu proglašeni krivima i kažnjeni po zakonu. Hag je za Ulemeka bio “ultimativni motiv”, naveo je Prijić, jer je mislio da će ubistvom premijera promeniti političke prilike u zemlji, i dovesti na vlast ljude koji će im omogućiti da se nesmetano bave kriminalom. “Motiv za ubistvo Đinđića je kod Jovanovića stvorio Ulemek, upornom pričom da će JSO biti rasformiran i njegovi pripadnici poslati u Hag. Zvezdan Jovanović je priznao ubistvo Đinđića, i zapisnik o saslušanju na sedam strana potpisao dva puta”, stoji između ostalog u prijićevoj završnoj reči.

Advokati odbrane i optuženi su negirali navode optužnice, i zatražili da se optuženi ili oslobode zbog nedostatka dokaza, ili da se obnovi proces. Ulemek i Jovanović su negirali učešće u ubistvu. Ulemek je sebe naveo kao prijatelja Zorana Đinđića, dok je Jovanović rekao da je iskaz potpisao pod pritiskom. Odbrana je iznela i teoriju da su premijera ubili moćnici iz inostranstva koji su ga i doveli na vlast. Advokati oštećenih su sa druge strane insistirali na tome da proces nije odgovorio na pitanje ko su nalogodavci ubistva, i da nije dovoljno rasvetljena politička pozadina ubistva premijera. Politička pozadina će verovatno ostati jedina misterija nakon presude, iako optužnica govori o dovođenju na vlast ljudi koji će omogućiti kriminalno delovanje. Ko su ti ljudi i ko su ti političari za sada su ostali tema van sudnice, kojom su se bavili samo pojedini mediji, pojedine nevladine organizacije i bliski saradnici Zorana Đinđića.