1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

DA LI JE DOŠAO KRAJ NACIONALNOM EGOIZMU?

Ministri vanjskih poslova zemalja clanica EU su, zbog aktuelnih zbivanja na Bliskom istoku, posvetili manje pažnje najavljenoj glavnoj temi - borbi protiv terorizma.

Bez diskusije su odobrili paket mjera koji su propšlog petka usvojili ministri unutrašnjih poslova, pa ce on u nepromijenjenom obliku biti predocen šefovima država i vlada Unije. Znaci, oni ce sada imati odlucujucu ulogu u iznalaženju nacina efikasnije borbe protiv terorizma.

Ovu oblast nacionalne države ljubomorno cuvaju kao neotudjivi dio suvereniteta, prenošenje kompetencija na evropski nivo je skoro nezamislivo isto kao i potpuna razmjena informacija izmedju tajnih službi. Evropska unija želi uvesti koordinatora za antiteroristilcku borbu, no on ce biti potpuno preopterecen zadatkom usaglašavanja djelatnosti cak 25 samouvjerenih tajnih službi. Taj ce koordinator makar moci nadgledati realizovanje akcionog plana usvojenog još nakon 11. Septembra 2001. Za poboljšanje protoka informacija nije u prvom redu potrebna bolja organizacija vec politicka volja. Šefovi država i vlada moraju se sami pobrinuti da šefovi njihovih agenata zaista pocnu saradjivati. Unija sebi više ne može priuštiti uskogrudost nacionalnih interesa. Niz teroristickih napada od 11. Septembra 2001. do 11 marta 2004 pokazuje da teroristi odavno djeluju globalno, koristeci slobodu putovanja Evropom. Stoga i tajne službe, kao i policija moraju misliti globalno i brže razmjenjivati informacije.

Isto tako je važna saradnja i sa americkim obavještajnim službama, koja je u mnogim oblastima skoro obustavljena nakon americkog napada na Irak. Jedino britanska tajna služba dobija ekskluzivne americke podatke, koje ona ne smije odati svojim evropskim partnerima. Amerikanci su predložili da se sve zapadne tajne služnbe udruže u neku vrstu saveza koji bi funkcionisao kao NATO, no moguce americko liderstvo i dominacija u takvom savezu odvracaju Evropljane od takvih poduhvata. Šefovi država i vlada moraju obezbjediti bolje funkcionisanje vec postojecih zajednickih kapaciteta - zajednicke evropske policijske institucije EUROPOL-a kao i zajednickog tužilaštva. Treba ich samo kadrovski i materijalno osposobiti i prenijeti im više nadležnosti za borbu protiv terorizma. Logicno je da naredni korak bude ubrzanje formiranja Centralne banke podataka za dodjelu viza i registra krivicnih djela sa teroristickom pozadinom. Evropi nije potrebno više koordinatora vec više ljudi koji bi u policijskom poslu na nadnacionalnom nivou mogli više uciniti za sigurnost gradjana.