1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li BiH kreće unazad?

Ključ za napredak BiH nalazi se u rukama bh političkih lidera, rečeno je u srijedu (9.12.) u Briselu. Karl Bilt je upozorio da ako izostane njihova pravovremena akcija, BiH neće više stagnirati već će krenuti i unazad.

Zastave EU i Bosne i Hercegovine

Ako bh lideri ovako nastave, teško da će bh zastava uskoro stajati do zastave EU.

Karl Bilt

Konferencija o Zapadnom Balkanu, koja se u Briselu održala u organizaciji švedskog predsedništva EU i Evropske komisije, bila je prilika da se još jednom sagleda evropska perspektiva regiona, kao i pojedinačne pozicije zemalja na njihovom putu ka EU. I ovoga puta evropski zvaničnici ukazali su na zabrinjavajuću situaciju u BiH, koja na putu evrointegracija zaostaje za svojim susjedima. Rešenje za ovoj problem nalazi se isključvo u rukama bosansko-herecgovačkih političkih lidera, izjavio je švedski šef diplomatije, Kral Bilt. On je istako da je Brisel poslao jasnu poruku BiH:

„Kada sam na početku Butmirskih razgovora bio u Sarajevu, jasno sam im rekao da se Hrvatska kreće unaprijed, da će i Srbija krenuti unaprijed, a da je u odgovornosti BiH političara da stvore uslove da i njihova zemlja krene unpred. To nije naš posao, to vi morate da uradite“, rekao je Bilt.

On je podsjetio da je još početkom godine upozorio političare u BiH da ubrzaju stavari po pitanju vizne liberelizacije. To se, prema njegovim riječima, nije dogodilo , a BiH još nije dobila prijedlog za stavljanje na bezvizni režim. Bilt sada ponavlja da je neophodno postići dogovor oko ispunjavanja uslova za zatvaranje OHR-a, kao i dogovor oko izvjesnih ustavnih reformi. Ukoliko to ne bude slučaj, Karl Bilt upozorava da BiH neće samo da stagnira, već će da krene unazad, što bi moglo da ugraozi i sam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Investicioni okvir za efikasniju saradnju EU i Zapadnog Balkana

Bozidar Đelić

Na današnjoj konferenciji u Briselu potpisan je i Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kojim je predviđeno finansiranje infrastrukture, energetike i malih i srednjih preduzeća u regionu. Ovim sporazumom EU, sa tri evropske finansijske institucije: Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Bankom za razvoj Savjeta Evrope, odlučila je da dodijeli 140 miliona evra bespovratnih sredstava za projekte na Zapadnom Balkanu. To će omogućiti i mobilizaciju dodatne 2,2 milijarde evra nekonvencionalnih kredita. Potpredsjednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, izjavo je da je Srbija na ovoj konferenciji imala čast da predstavlja čitav region u razgovorima o budućnosti ekonomije i finansija Zapadnog Balkana. U ime cijelog regiona, Đelić je izašao sa tri konkretne inicijative.

Prva je, po mišljenju Đelića, ta da se formira Balkanski tehnološki fond od 100 miliona evra, koji će finansirati mala i srednja preduzeća u domenu tehnologije. Drugi Đelićev prijedlog je da se u domenu željeznice pripremi međunarodno preduzeće koje bi obezbijedilo izgradnju Koridora 10.

„Tražili smo i da se novac iz evropskog budžeta sve više usmjerava u pravcu podrške ključnih strukturalnih reformi i oblastima prosvete, zdravstva, penzija i socijalne politike“, istakao je potpredsjednik Vlade Srbije.

Potpisivanje ovog investicionog okvira označeno je kao prekretnica u načinu saradnje evropskih institucija, pogotovo onih vezanih za finansije, sa zemljama u regionu Zapadnog Balkana. Tako se sada u oblastima finansiranja projekta u regionu očekuje efikasniji i koorinisaniji pristup.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Svetozar Savić