Buđenje iz sna evropskih studenata

Zastava EU se vijori na ulazu u univerzitet, jednoj neuglednoj zgradi na obali kanala u srcu flandrijskog grada Briža. Dok srednjevjekovnim sokacima odzvanjaju zvuci konjskih kopita i škljocanje fotoaparata, u zgradi "Evropskog koledža" (College of Europe) je u toku politički diskurs. U biblioteci, u kafeteriji i u dvorištu okupljaju se studenti, šale i vode žučne diskusije. Od 1949. se na ovom mjestu obrazuju oni koji upravljaju Evropom.

Nekim studentima su se, međutim, srušili snovi zbog referenduma koji su održali Britanci. Edvardu Dinu takođe. Magistarski rad na polju evropskog prava za njega je bio garant uspona u karijeri u Evropskoj komisiji. Sada mora da razvija plan B.

Život u mikrokosmosu

"Ovdje se sve odvija jako demokratski", kaže ovaj mladi Britanac. "Ovdje se jednostavno o svemu dogovara pa čak i o tome da li se u ljeto smije upaliti grijanje u kantini." To zna da bude naporno, kaže ovaj student prava. Ali, Edvard Din se zaljubio u ovaj grad, iako zimi zna da djeluje tjeskobno, a ponekad takođe imate osjećaj da živite u jednom evropskom mikrokosmosu daleko od realnog svijeta, kaže on.

No, realnost je stigla Dina 23. juna 2016. To je datum kojeg se, kaže, još uvijek jasno sjeća. Njegovi roditelji, radiolozi s juga Engleske, tog su dana na referendumu glasali za izlazak Ujedinjenog kraljevstva iz Evropske unije. Oni su znali da to može da ugrozi budućnost njihovog sina.

Doduše, i Din je pragmatičan i konzervativan. Svoju poziciju u političkom sistemu vidi desno od centra, a prije nekoliko godina je pristupio Torijevcima. Kaže da je malo studenata u Brižu koji su toliko kritički nastrojeni prema EU kao što je on. Unija za njega prije svega znači slobodu. Njemu je važno da slobodno donosi odluke, i u poslu. "Sigurno da bih mogao naći neki dobar posao i u Velikoj Britaniji, ali to nije moj prvi izbor." A to ljuti Dina.

Generacija njegovih roditelja je, kaže ovaj 24-godišnjak, uzela perspektivu mladima u Velikoj Britaniji. On sa njima ne želi da razgovara o tome jer je ionako prekasno, s obzirom na to da su Britanci ponosan narod i neće tek tako da promijene jednom donesenu odluku. "Problem je taj što Britanci nisu dovoljno putovali", kaže. Evropa je mobilnost međutim pomagala, tako da u međuvremenu sve više mladih odlazi u druge zemlje. Din sam se u ovom trenutku ne želi vratiti u svoju domovinu, pa čak i preko uskršnjih praznika je ostao u Brižu.

No, još žešći Bregzit se očekuje ukoliko Tereza Mej pobijedi na prijevremenim izborima koji se održavaju 8. juna. Studenti će to svakako osjetiti prije svega smanjenjem državnih izdataka, takođe u Brižu. Studij, zapravo desetomjesečni program, košta 24.000 evra. 70 odsto studenata profitira od nacionalnih stipendija, a te zemlje se tako opet nadaju da na taj način investiraju u budućnost sopstvene zemlje. No, to za Britance više ne važi. A već sada se na koledž prijavilo manje studenata iz Velike Britanije nego prethodne godine.

Sa Dinom trenutno studira još nekoliko Britanaca. "Većina ne želi nazad u Englesku", kaže Din. Studenti koledža imaju pozitivnu, čak fanatičnu sliku o EU i evropskim inistitucijama, drugačije nego što to vidi većina njihovih zemljaka; neki čak žele jednu super-državu i mnogo više uticaja iz Brisela.

Kristofer Pauers (24) takođe je diplomirao na "Evropskom koledžu". Ovaj Britanac je vođa pokreta mladih federalista u Velikoj Britaniji. Prema njegovim riječima žestoki Bregzit će prouzrokovati velike gubitke i na eltinim univerzitetima u zemlji. Bregzit je pogodio žestoko i njega samog. Pauers radi na Kembridžu na doktorskoj tezi o istoriji britanskih mladih i EU integracije, a zbog referenduma su već ukinuti neki istraživački projekti na univerzitetu, kaže on. I Pauers je i dalje u potrazi za sponzorima za svoj rad.

Jaka Evropa

Sa "Mladim evropskim pokretom", najvećom proevropskom organizacijom Britanaca ispod 35 godina starosti, Pauers i 500 drugih stalnih članova pokušavaju da dopru do engleske mladeži. Oni se zalažu za jaču saradnju u Evropi i žele da i nakon Bregzita pojašnjavaju ideju koja stoji iza Evropske unije. Ipak je ovaj pokret postojao i prije nego što je Velika Britanija pristupila Evropskoj uniji.

Dok Pauers svoju budućnost vidi u Velikoj Britaniji, za Edvarda Dina krajem godine predstoji put u Brisel. A tamo na njega čeka radno mjesto u jednoj renomiranoj advokatskoj kancelariji. Din se specijalizovao u oblasti prava tržišnog nadmetanja kako bi povećao svoje poslovne šanse. "Najgore što se može dogoditi je da me izbace 2019. nakon završetka pregovora o izlasku Velike Britanije iz EU", kaže on. Ali, Din ima plan i za to vrijeme. On želi da postane političar i Veliku Britaniju vodi u pravom smjeru.