1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brisel traži načine kako pomoći BiH

“Prema Srbiji se već ponašamo kao prema članu porodice“, poručila je EU i pozvala Srbiju da se osloni na evropsku pomoć kada je riječ o poplavama. Za pomoć BiH u Briselu se još traže efikasni načini.

U sjedištu Evropske komisije u Briselu nadaju se da je prva faza pomoći u poplavama nastradalom regionu Balkana završena. Poslije upotrebe evropskog Mehanizma civilne zaštite, u kome je 19 zemalja članica učestvovalo ljudstvom i oprememom u neposrednom spašavanju ljudskih života, na red dolazi obnova uništenog. U Briselu sada ukazuju na dva sljedeća instrumenta pomoći: evropski Fond solidarnosti i IPA fondovi.

„Kada je u pitanju Fond solidarnosti stojimo na raspolaganju srpskim vlastima“, poručio je komesar za regionalne odnose, Johanes Han poslije sastanka sa delagacijom Vlade Srbije.

„Moram da naglasim da se Srbija u korišćenju ovog fonda već tretira podjednako kao zemalja članica Unije“, naglasio je Han.

Flut und Überschwemmung Serbien 17.05.2014

Štete u Srbiji prevazilaze 0,6 posto BDP

Pored toga što je napretkom na svom putu evrointegracija Srbija zaslužila ovakav tretman, ona se i po drugom principu kandidovala za ovaj program pomoći, a to je, nažalost, visina štete, za koju je već u ovom trenutku jasno da prevazilazi 0,6 procenata BDP, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra. Iz Brisela poručuju da bi do početka avgusta Srbija trebalo da dostavi procjenu štete, na osnovu koje bi, tokom jeseni, EU mogla da odluči o visi nadoknade raspoložive za Srbiju iz evropskog Fonda solidarnosti. Iako u Briselu niko ne želi da licitira sa sumama, procjenjuje se da bi izdvojena sredstva iz tog fonda mogla da budu oko 10 procenata od ukupne procjene štete u Srbiji, ali i manje.

U obnovi zemlje osloniti se na pomoć, ali prvenstveno na sopstevene snage

Srbija se zbog velike štete kvalifikovala za pomoć u okvirima „nacionalne katastrofe“. Procjena šteta u Hrvatskoj još se ne zna, ali bi se Hrvatska kao članice EU mogla kvalifikovati za evropsku pomoć u oblasti „regionalne katastrofe“ ili kao susjed područja zahvaćenog prirodnom katastrofom. Istovremeno, BiH, u kojoj se takođe procjenjuju ogromne štete, zbog nedovoljnog napretka na putu ka članstvu u EU (zemalja još nema kandidatski status) ne može aplicirati za evropski Fond solidarnosti.

Flut und Überschwemmung in Bosnien und Herzegowina

BiH ne može aplicirati za Evropski fond solidarnosti

„O BiH se razgovara na nivou direktorijata za proširenje. U pitanju su mogućnosti za prebacivanje nepotrošenih sredstava iz fondova pretpristupne pomoći (IPA)“, izjavio je komesar Han. U Evropskoj komisiji kažu da se u slučaju BiH još razmatraju i dodatna sredstava koja mogu biti uzeta iz specifičnih programa pomoći, kao recimo ona namijenjana za programe uklanjaja mina.

Samostalni doprinos najveći

Istovremeno, kao zemlja koja se nalazi na putu evrointegracija, i Srbija će iz IPA fondova moći da „povuče“ nepotrošna sredstva iz prethodnih godina, ali i da planira usmjeravanje novih IPA fondova na sanaciju onoga što je uništeno u poplavama. Naglasivši da je Srbija došla da traži „pomoć, a ne pare“ od EU, kao i načine da što bolje iskoristi evropske procedure i fondove za obnovu zemlje, prvi potpredsjednik Vlade Srbije, Ivica Dačić je poručio:

„Ne treba očekivati da ćemo dobiti sav novac za obnovu uništenog bilo od EU ili od drugih donatora. Najveći dio toga moramo sami da organizujemo.“

Već sutra (22.05.) u Beogradu se organizuje donatorska konferencija za Srbiju, na kojoj će pored EU i njenih institucija i zemalja članica, učestvovati i međunarodne organizacije i finansijske institucije i drugi bilateralni donatori širom svijeta. Cilj je da se naprave prve procjene najugroženijih oblasti i najpotrebnije pomoći u sanaciji štete, koja se već sad u Srbiji procjenjuje u milijardama.