Brisel traži Mladića

U cijeloj Evropskoj Uniji sa velikim olakšanjem je dočekano isporučenje Radovana Karadžića Haškom Tribunalu. To je pozdravljeno kao važna etapa u procesu pomirenja na Balkanu i približavanju Srbije Evropi. Slično su reagovali i Berlin i Pariz, dodajući da Beograd mora nastaviti ovim putem. Srbijanski ministar vanjskih poslova Vuk Jeremić je u svojoj prvoj posjeti Briselu, nakon hapšenja Karadžića, izjavio:

"Mi ozbiljno mislimo kada govorimo o budućnosti koju vidimo u evropskoj Uniji. Mi hoćemo Evropsku Uniju. Mi želimo biti garant za mir i stabilnost u regionu."

No, sada Brisel koči približavanje Srbije Evropskoj Uniji. Izručenje Karadžića je doduše veliki i veoma važan korak ali ne i potpun. Na optuženičkoj klupi nedostaje još Ratko Mladić. Mladić i Karadžić zajedno snose odgovornost za ubistvo 8000 Muslimana u Srebrenici. Njemačko ministarstvo vanjskih poslova u Berlinu je saopštilo da je potpuna saradnja vlade u Beogradu sa Haškim sudom mjerilo daljeg približavanja Srbije Evropskoj Uniji. Belgija i Holandija posebno se protive daljim koracima u tom pravcu dok se ne isporuči Mladić. I evropski komesar za proširenje Oli Rehn prigušio je očekivanja Srbije da dobije brzi status kandidata za učlanjenje:

"Potpuno je jasno da Srbija ne može dobiti status kandidata za učlanjenje, ukoliko u potpunosti ne nastavi saradnju sa Haškim Tribunalom."

Jasno je i da je Evropska Unija jako zainteresirana za Srbiju i njen put ka Briselu sve do sticanja punog članstva. Evropska unija smatra da Srbija ima ključnu poziciju na Balkanu, stoga bi njeno članstvo u Uniji bila najbolja garancija za mir i stabilnost u ovom regionu. I pored činjenice da bi do potpunog članstva Srbije u Evropskoj Uniji moglo proći više godina, sada je to samo pitanje vremena.