1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brisel – omiljeni grad lobista

Glavni grad Belgije je prešao put od relativne političke beznačajnosti do pravog grotla za lobiste iz cijelog svijeta. Jedino u Vašingtonu ima više ovih djelatnika čiji je posao da „objasne“ parlamentarcima kako glasati.

Nema tu mnogo skrivanja. Samo četvrtkom uveče izađete na Trg Luksemburg, plato ispred Evropskog parlamenta u Briselu, i vidjećete desetine lobista i evropskih parlamentaraca ili službenika Evropske komisije na neformalnim sastancima. Prije deset godina ovo je bio usnuli trg belgijske prijestonice sa jednim jedinim kafićem. Živnuo je dolaskom lobista iz cijelog svijeta. Ritual četvrtkom uveče čak ima i prigodan naziv – plux (skraćeno od Place du Luxembourg). Cinici bi rekli da plaksovanje četvrtkom čini samu suštinu političkog života u Briselu.

Nigdje u Evropi nema više lobista nego u Briselu. Sa njihovim brojem raste i zabrinutost za demokratiju. Zato je i Žan-Klod Junker pri preuzimanju Evropske komisije obećao transparentnost i zatražio od viših zvaničnika Komisije da detaljno obavijeste javnost sa kim se i kada sastaju. „Ovi podaci su dostupni šest mjeseci unazad, tako da smo pomislili da je dobar period da napravimo presjek stanja i vidimo sa kim se sastaju evropski komesari“, kaže Danijel Frojnd, politički direktor organizacije Transparensi internešnal.

Place Lux, Brüssel

Trg Luksemburg u Briselu

Ta organizacija je razvila interaktivnu bazu podataka integritywatch.eu na kojoj su pobrojani svi poznati sastanci evropskih zvaničnika. Tu se može pretraživati po imenima funkcionera, firmi ili ključnim riječima. Ako recimo unesete pojam Serbia vidite da su se lobisti Delta Holdinga dva puta sreli sa Kirjakosom Haralambusom, članom kabineta komesara za proširenje Johanesa Hana.

Prvo biznis

To nije nikakvo čudo – čak 75 odsto svih sastanaka otpada na lobiste krupnog kapitala. Mnogo manje sastanaka otpada na nevladine organizacije ili crkve, dok se političari u samo dva odsto slučajeva sastaju sa predstavnicima lokalnih vlasti. Ako se posmatraju pojedinačne firme, najagilniji su lobisti Gugla i Dženeral elektrika. Te dvije kompanije troše i najviše novca za lobiranje po Briselu – po 3,5 miliona evra godišnje. Tu se računaju plate osoblja, poslovni prostor i organizacija događaja.

Ipak, još više sastanaka su održali predstavnici moćne asocijacije BusinessEurope koja okuplja velike evropske poslodavce. Generalni sekretar te asocijacije Markus Bejrer kaže da su sastanci sa poslanicima važni kako bi ovi znali kakve posljedice imaju zakoni koje donose. „Na posljetku, bilo bi čudno da nemamo veliki broj kontakata sa visokim predstavnicima evropskih institucija. Radimo svoj posao i radimo ga dobro“, kaže Bejrer za DW. „Morate znati da najveći broj evropskih regulativa pogađa unutrašnje tržište, što znači da su to zakoni koji utiču na naš biznis. Ne možete donositi te zakone ako nemate potrebno znanje.“

Ko kome kakvo „znanje“ prenosi? Baza podataka postala je moćno oruđe novinara koji sada mogu da prate koje kompanije posebno lobiraju pred glasanje o nekom određenom zakonu. Portal Politico je u maju počeo da objavljuje nedjeljni pregled lobiranja u Briselu. Džems Paniči koji učestvuje u pisanju tog pregleda kaže da je EU u tom pogledu daleko transparentnija nego mnoge države. „Dolazim iz Australije gdje ne postoji nikakva transparentnost. Tamo sam navikao da je lobiranje obavijeno velom tajne“, kaže Paniči za DW.

Belgien Gipfeltreffen der Eurogruppe Griechenland

Grčki premijer Cipras i predsjednik Evropske komisije Junker. Junker pokušava povećati popularnost EU

Misteriozni Savjet

No nisu svi oduševljeni ovom idejom prozirne demokratije. Dok su se članovi Evropske komisije i Evropskog parlamenta obavezali na transparentnost, Savjet ministara EU je to odbio. Ovaj skup resornih ministara ili šefova država i vlada EU smatra se najmoćnijom granom evropske vlasti. „Savjet ne mora da objavljuje baš ništa. Nemamo ni predstavu u kojoj mjeri lobisti utiču na Savjet ministara i to je veliki problem“, kaže Paniči.

Komisija predlaže zakone, ali parlament i prije svega Savjet ministara mogu da mijenjaju ili blokiraju prijedloge. Uz to, studije su pokazale da se predstavnici članica EU u Briselu ponašaju mnogo tajnovitije nego što to čine kod kuće. „Savjet je daleko najmanje transparentna institucija.“, kaže Danijel Frojnd iz Transparensija. „U aprilu smo objavili izvještaj u kojem poredimo transparentnost tri glavne grane vlasti u Briselu sa transparentnošću vlada u 19 članica EU. Jedino vlada Slovenije kod kuće transparentnije radi od Evropske komisije. I Evropski parlament je negdje u sredini liste. Ali Savjet EU je na dnu, uz vlade Mađarske i Kipra.“

Frojnd u razgovoru za DW kaže da bi veliki igrači iz Savjeta EU morali da prihvate činjenicu da nemaju samo izvršnu vlast, već da učestvuju u zakonodavstvu EU, što ih čini odgovornim pred građanima zemlje iz koje dolaze, ali i drugim Evropljanima. „Nadam se da se više neće kriti iza onoga: ali ja odgovaram pred parlamentom moje zemlje. Njihove odluke utiču na 300 miliona građana. EU mora da bude lider u transparentnosti pogotovo što Brisel građanima djeluje mnogo dalje od nacionalnih parlamenata. Izgleda da je nova postava Evropske komisije to shvatila“, kaže Frojnd.

Jasno je da baza podataka koja nudi pregled sastanaka sa lobistima nije potpuna ukoliko ne obuhvati i kontakte Savjeta ministara. Ali u Transparensiju se nadaju da će postojanje baze natjerati sve koji su uključeni u proces donošenja evropskih zakona da to čine transparentno.

Preporuka redakcije