1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brisel odlučan u namjeri da sačuva stabilnost eura

Nemiri u Sjevernioj Africi i na Bliskom Istoku, kao i razorni potres u Japanu, jednoj od vodećih svetskih ekonomija, stvaraju nove nesigunosti u globalnim ekonomskim okvirima, koje će se odraziti i na ekonomski rast u EU

default

Nemiri u arapskim zemljama odrazili su se na porast cijena nafte i energenata, što je praćeno i skokom cijena hrane. Sve je to uticalo i na porast inflacije u 17 zemalja eurozone. Tako je u februaru inflacija u eurozoni porasla na 2.4 procenta, u situaciji kada Evropska centralna banka, zbog stabilnosti cijena, preporučuje inflaciju ispod 2 procenta. Ukoliko se izuzmu cijene energenata i sirove hrane, osnovna inflacija u eurozoni iznosila je 1.2 procenta u januaru ove godine:

„U Evropi oporavak ekonomije se nastavlja i postaje sve više održiv zahvaljujući prebacivanju težišta sa rasta zasnovanog na izvozu na rast orjentisan ka domaćoj potražnji“, izjavio je komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.

Predsjednik Eurozone, Žan Klod Junker, naglasio je da će rast inflacije biti pod budnim okom vlasti 17 članica eurozone, kao i da je važno spriječiti dalji porast cijena i plata, što bi, na duže staze, moglo izazvati inflatorne tenzije.

24. i 25. marta u Briselu će se održati samit EU

Komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren

Komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren

Ministri finansija zemalja koje imaju zajedničku valutu euro, pozdravili su odluku koju su lideri eurozone prethodnog vikenda donijeli u pravcu daljeg definisanja sveobuhvatne evropske ekonomske strategije. Ocjenjujući da je to put za napredak u oblasti fiskalne konsolidacije, finansijske obnove, ispunjavanja strukturnih reformi za brži rast i zapošljavanje, ali i za jačanje ekonomskog upravljanja, komesar Ren je izjavio:

„Odluke da se efektivni pozajmni kapaciteti budućeg Evropskog stabilizacionog mehnanizma uspostave na 500 milijardi eura i da se pojača pozajmni kapacitet Evropskog prelaznog fonda za spasavanje eura na 440 milijardi evra su dobrodošli signali koji poručuju da smo spremni da, uz punu odlučnost, očuvamo finansijsku stabilnost u Evropi.“

Konačno usklađivanje tehničkih detalja, prijedloga i razlika koje još postoje među zemljama članicama kako bi se došlo od trajnog odgovora za riješavanje dužničkih kriza trebalo bi da bude završeno do samita EU koji će se u Briselu održati 24. i 25. marta.

Portugal na dobrom putu

Simbolična slika: plavi kišobran sa simbolima EU, koji se označava kao fond za očuvanje eura, pred zgradom Evropskog parlamenta u Briselu

Simbolična slika: plavi kišobran sa simbolima EU, koji se označava kao fond za očuvanje eura, pred zgradom Evropskog parlamenta u Briselu

Ministri finansija eurozone naglasili su da je došlo i do intenziviranja fiskalne konsolidacije, što je u samoj osnovi evropskog sveobuhvatnog odgovora. U tom smislu pozdravljen je „ hrabar i ambiciozan“ potez portugalske vlade koja je predstavila dugoročne mjere za osiguranje fiskalne stabilnosti, jačanje bankarskog sektora, kao i jačanje potencijala rasta i fleksibilnosti svoje ekonomije:

„Portugal zaslužuje povjerenje učesnika na finansijskom tržištu zbog postignutog napretka u dostizanju fiskalnih ciljeva, kao i zbog svoje predanosti ekonomskim reformama“, poručio je Ren.

Istovremeno u eurozoni očekuju da se krajem marta završi tzv „stres test“ u Irskoj, koji će pokazati pravo stanje u bankarskom sektoru te zemlje.

Autorica: Marina Maksimović

Odg. urednik: Senad Tanović