1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brisel želi energetsku uniju

Evropsko snabdijevanje gasom i drugim energentima trebalo bi da bude jeftinije, efikasnije i, naravno, manje zavisno od Rusije. Ali da bi to bilo moguće, Evropi je potrebna jedinstvena energetska politika.

Maros Sefcovic je komesar EU za energetsku uniju, a tu je i Miguel Arias Kanete, koji je u Komisiji EU nadležan za zajedničku energetsku politiku zemalja članica Unije. Problem je, međutim, što ta energetska unija, o kojoj se toliko govori, još uvijek ne postoji. Evropska unija ima jedinstveno tržište, ali energetski sektor još uvijek uređuju vlade EU država. Pri tome se energetska politika razlikuje od države do države.

Upravo zbog različitih težišta energetske politike članica EU, teško je definisati zajedničku evropsku filozofiju u domenu energetike. Francuska je tradicionalno okrenuta atomskoj energiji, a Njemačku interesuju obnovljive energije. To je već dovoljno za "podijeljeno" evropsko energetsko tržište.

Stiče se utisak da su mimoilaženja i veća nego ranije. Svaka država EU ima svoju energetsku mrežu. Ukoliko želi da sklopi ugovor sa nekim energetskim snabdjevačem iz inostranstva, sama ulazi u pregovore. To je jedan u nizu razloga koji evropsko snabdijevanje energijom čine preskupim, u nekim slučajevima i neisplativim. Prema mišljenju komesara Kanetea, "Evropa godišnje izgubi i do 40 milijardi evra, zbog isuviše kompleksnog energetskog tržišta". To je, ilustracije radi, 80 evra godišnje po glavi stanovnika.

Smanjiti uticaj Rusije

Svi žele da smanje ovisnost o gasu koji stiže iz Rusije

Svi žele da smanje ovisnost o gasu koji stiže iz Rusije

Međutim, energetsko rasipništvo nije jedini problem. Pitanje prevelike zavisnosti od ruskog energetskog tržišta takođe je dio (ne)rješivog problema nadležnih u Briselu. Statistički gledano, Rusija je najvažniji energetski partner Evropske unije, iako energenti sa istoka pokrivaju trećinu potreba. Ipak, unutar EU ima članica, poput Bugarske ili nekih baltičkih zemalja, koje u potpunosti zavise od ruskog gasa.

Sada kada se sukob u istočnoj Ukrajini rasplamsao, problem je postao još kompleksniji. Preko Ukrajine stiže gotovo polovina isporuka ruskog gasa namijenjenog EU. Spor između Moskve i Kijeva doveo je do dodatnih problema, jer Rusija insistira na naplati ukrajinskih dugova i novim poskupljenjima. Rasprava kojoj se ne nazire kraj, dovodi do blokade u isporuci gasa ka centralnoj Evropi. EU je ponovo pred dilemom kakva strategija bi je dovela do manje zavisnosti od ruskih energenata. Zbog toga je pitanje zajedničke energetske politike zemalja EU dobilo na težini.

Dalekovodi širom Evrope?

Koliko je problem teško riješiti, objasnio je komesar Sefcovic: "Mi u izgradnji zajedničkog tržišta električnog energijom, moramo, praktično, početi ispočetka."

Za iskorištenje svih obnovljivih resursa potrebna je gradnja novih dalekovoda

Za iskorištenje svih obnovljivih resursa potrebna je gradnja novih dalekovoda

Iako je na papiru cilj definisan još odavno (sigurno, održivo, konkurentno i svima dostupno tržište), on je još prilično daleko. Prvo se moraju riješiti sva nerazjašnjena pitanja sa distributerima. Trebalo bi uspostaviti i proširiti saradnju sa partnerima u Norveškoj, Americi, Alžiru i Turkmenistanu. Zajednički nastup prilikom kupovine doveo bi do pada cijene. Na tržištu EU bi moglo biti više tečnog gasa. Širom Evrope bi mogle biti izgrađene trans-evropske mreže za snabdijevanje strujom. U tom slučaju bi električna energija iz solarnih ćelija sa Mediterana, mogla stići i do sjevera kontinenta, ili ona nastala eksploatacijom energije vjetra do juga Evrope.

Komisija EU je sebi postavila cilj da najmanje deset odsto proizvodnje mora biti na raspolaganju za potrebe prekogranične razmjene, što i nije pretjerano ambiciozan plan, s obzirom na trenutno stanje na zajedničkom energetskom tržištu. Istovremeno, izolovana tržišta, poput Baltika, zatim ostrvskih zemalja: Velike Britanije, Irske, Malte i Kipra, imaju poseban status u konceptu energetskog umrežavanja.

Kontroverze o ulozi obnovljivih energija

U međuvremenu je Parlamentu EU došlo do rasprave o ulozi obnovljive energije u zajedničkoj evropskoj energetskoj politici. Šefica poslaničkog kluba Zelenih, Rebeka Harms, kritikuje sadržaj dokumenata EU.

"Racionalna potrošnja, efikasnost i obnovljive energije i dalje nisu u središtu strategije". Ona istovremeno ukazuje na problem energetske zavisnosti od Rusije, navodeći kako bi bilo pogrešno, ako bi se Brisel, okrenuo drugim "nedemokratskim državama".

Preporuka redakcije