1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brže do vize za zemlje Šengena

Postupak za dobijanje viza za zemlje Šengena trebao bi biti skraćen i pojednostavljen. Nacrt zakona već je spreman i o njemu će se odlučivati na jesen. Evropski konzervativci su pomalo skeptični dok su Zeleni zadovoljni.

Cecilia Malmström smješka se zadovoljno."Krajnje je vrijeme da se nešto promijeni", rekla je evropska komesarka u utorak (01.04.2014) u Briselu kada je predstavljala planove za pojednostavljeni postupak dobijanja viza za ulazak u zemlje Šengena. Planirana reforma predviđa skraćenje roka u kojem nadležni organi odlučuju o izdavanju viza sa 15 na 10 dana. Onima koji redovno putuju u zemlje Šengena omogućeno je da dobiju vizu na tri godine. Vize će se u budućnosti moći dobijati preko interneta.

Druga novina je da se na graničnim prelazima ubuduće može izdavati viza na kraći rok. To, prema članu 33 nacrta zakona, treba da podstakne turizam. Ali upravo ova tačka izaziva ljutnju političara iz kluba poslanika konzervativne Evropske narodne partije EVP. "Brzo izdavanje viza na granici je posebno podobno za one koji pokušavaju da na prevaru uđu u zemlje Šengena", izjavila je za DW Monika Hohlmeier iz stranke EVP. "Uobičajeno je da preispitivanje podataka tokom dodjele viza traje tri dana", dodaje ona izražavajući ubjeđenje da ova regulativa neće pospješiti turizam već kriminal.

Symbolbild Schengener Abkommen Visum Europa Reisefreiheit

Postupak za dobijanje vize biće kraći

Zeleni zadovoljni nacrtom zakona

Ska Keller iz evropske partije Zelenih na to gleda drugačije. "Vizne olakšice odnose se prije svega na turiste i poslovne ljude. Ona je za razliku od Monike Hohlmeier zadovoljna nacrtom zakona. "To su jako dobri prijedlozi, na koje smo tako dugo čekali". Ove promjene bi se trebale odraziti pozitivno prije svega na privredu. Da bi do toga moglo doći vjeruje i kritičarka nacrta zakona Monika Hohlmeier. "U principu je transparentna i brza obrada zahtjeva za vizu širom Evrope, pozitivna stvar za ekonomiju", kaže ona. Evropska unija računa da će time prihod restorana, hotela i radnji biti povećan za 130 milijardi eura. Samo će u turističkoj branši na ovaj način nastati1,3 miliona novih radnih mjesta.

"Ove olakšice za dobijanje viza su važne prije svega zato što će one donijeti poboljšanje ljudima, koji žele da dođu u EU, ali su za to morali da prođu niz prepreka", smatra Keller. Predviđeno je i izdavanje vize za sve zemlje Šengena u trajanju od godinu dana, s tim da se osoba koja dobije takvu vizu u jednoj od zemalja članica ne smije zadržati duže od 90 dana u periodu od pola godine.

"I zdravstveno osiguranje, koje je do sada bilo obavezno za svakog podnosioca molbe, moralo bi se ukinuti", smatra Ska Keller, poslanica Evropskog parlamenta iz partije Zelenih. Mnogim putnicima je to bila prevelika prepreka ali je uz to i preskupo, izjavila je komesarka Cecilia Malmström i potkrijepila to brojevima. "17 miliona ljudi je prošle godine podnijelo molbu za vizu u zemlje Šengena. Više od 6,5 miliona je u toku postupka za izdavanje, odustalo od putovanja u zemlje EU." Komisija, kako je naglasila Malmström, od pojednostavljivanja procedure za dobijanje viza očekuje ekonomski procvat.

Ugrožava li sloboda kretanja sigurnost?

Ska Keller smatra da je do olakšica u dobijanju viza i pojednostavljivanja postupka odavno trebalo doći. "Procedura je previše komplikovana posebno za one koji žele doći na odmor ili posjetiti rodbinu i prijatelje. Svaki korak koji je pojednostavljuje je dobrodošao", smatra Keller. Nova pravila će važiti za 22 zemlje članice Šengena.

Velika Britanija nije među njima. Od 1985. važi Šengenski sporazum, kojim se ukidaju granice između zemalja koje su ga potpisale. 14. juna te godine su zemlje Beneluxa, Njemačka i Francuska u luksemburškoj opštini Šengen bile prvih pet država koje su pristupile ovom sporazumu.

Rumänien Bukarest Wirtschaftsakademie

U pojednostavljen postupak za dobijanje vize spada i odustajanje od zdravstvenog osiguranja

U međuvremenu i neke zemlje koje nisu članice EU pripadaju Šengenskom sporazumu. To su Island, Liechtenstein, Norveška i Švajcarska. Građani trećih zemalja moraju računati sa dugim, skupim i komplikovanim procedurama za dobijanje vize. Izuzetak je napravljen za građane SAD, Kanade, Australije, Brazila i Argentine, koji ne moraju da vade vizu. Oni u okviru pola godine mogu da u nekoj državi Šengena provedu do 90 dana.

Nacrt zakona sada moraju usvojiti Evropski parlament i parlamenti zemalja članica. To će uslijediti na jesen, nakon izbora za evropski parlament. Monika Hohlmeier ne vjeruje da će ovakav nacrt zakona biti usvojen bez izmjena. To se, kako kaže, prije svega odnosi na za nju sporni član 33 o izdavanju viza na graničnim prelazima. U pripremi je i poseban elektronski registar "Smart Borders", kojim se automatski memorišu podaci o svim ulascima i izlascima iz neke od zemalja članica Šengena. Ali ovaj registar se očekuje tek za pet godina.

Autori: Christian Ignatzi / Jasmina Rose

Odg. urednik: Azer Slanjankić