1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bosanski „Gordijev čvor“

Ustavna reforma donijela bi BiH rješenje za duboku političku krizu. Ovo je zahtjevan posao koji BiH političari moraju da odrade temeljno i kvalitetno, a ne na prečac zbog pritiska sa strane, poručeno je u Briselu.

Pitanjem ustavne reforme BiH mnogi su se bavili poslednjih deset godina, a sudeći po onome gde smo sada - bezuspješno. Gotovo svi smatraju da sadašnji Ustav nije adekvatan, ali niko ne može ni da se dogovori oko rješenja - kako do boljeg i kvalitetnijeg ustava koji će služiti interesima zajednica i regija u BiH. U svom poslijednjem izvještaju, Međunarodna krizna grupa (MKG) naglašava da je promjena neophodna, ali da bi brza rješenja koja bi se završavala na papiru, mogla da budu i lošija rješenja od postojećeg:

„Evropa bi trebalo da stavi do znanja liderima u BiH da bi trebalo da ozbiljno i kvalitetno pristupe pitanju evropskih reformi. Da u pitanju nije samo precrtavanje zadataka sa liste, već nešto što bi trebalo da omogući zemlji da bude normalna moderna država, koja može biti ne samo kandidat za članstvo već i članica EU“, kaže za DW, direktor za Balkan u MKG, Marko Prelec.

Željko Komšić

Željko Komšić

Dublje promjene za zdrave temelje

Primjena presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci", odnosno ukidanje diskriminatornih odredbi ustava, ono je što Brisel traži od BiH u cilju daljih evrointegraciija zemlje. U MKG upozoravaju da je sve manja mogućnost da to bude i uvertira za neophodnu sveobuhvatnu reformu, a da je opasnost sve veća da zbog pritiska Brisela lokalna sada „sedmorka“ na prečac usvoji neadekvatna rješenja. Naglašava se tako da bi trebalo „ići dublje“ i ne gledati samo pitanje manjina, koje jeste važno, već sveukupne odnose 3 konstitutivna naroda i dva entiteta staviti na zdrave temelje:

Politiker Bosnien und Herzegowina Karikaturen

Brisel od BiH traži da konačno primjeni presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci"

„Ono što je najviše upitno jeste pojam konstitutivnog naroda, koji se temelji na pretpostavki da se BiH dijeli na tri potpuno homogene zajednice. Počevši od fenomena Željka Komšića vidimo da to nije tačno i da zajednice ne shvataju svakog svog člana kao svog zastupnika i da žele same da odlučuju ko će ih zastupati. Najbolji način da se to napravi jeste da se izbriše pojam konstitutivnog naroda i da se ide prema normalnijem obliku, u evropskom smislu, teritorijalnog pojma zastupanja, obliku federalizma gde bi ljudi na državnom nivou zastupali određene teritorije i sve koji tamo žive“, objašnjava direktor za Balkan u MKG.

Reforma ustava kao cilj, a ne preduslov integracija

BiH bi tako presudu Evropskog suda za ljudska prava trebalo da iskoristi kao „odskočnu dasku“ ka modernoj ustavnoj strukturi. Sa svoje strane, EU mora da shvati zahtjevnost ovakvog procesa i da sveobuhvatnu reformu ustava postavi kao cilj, a ne preduslov za pristupni proces BiH. Do uspjeha na tom putu će doći ako se lideri BiH ozbiljno uhvate u koštac sa evropskom reformom. Ukoliko budu odugovlačili i koristili je kao paravan za unutrašnje političku borbu, borbu za vlast ili novac, čitava stvar može loše završiti.

Autor: Marina Maksimović

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić