1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Borci za ljudska prava ili agenti Kremlja??

Moskva finansijski podržava nevladine organizacije u baltičkim zemljama koje rade na ruskom jeziku. Bezbjednosne agencije tih država na to gledaju kritički. Ali, koliki je zapravo uticaj takvih NVO?

68-godišnji Genadij Toprak živi u trosobnom stanu u centru Rige. Zgrada je bila nacionalizovana tokom sovjetske ere i 90-ih vraćena potomcima prvobitnog vlasnika. Oni bi željeli da ga se otarase, kako bi prodali stan, žali penzioner: "Ja plaćam 100 do 120 evra mjesečno. Više nemam." Kirija za njegov stan je 800 evra mjesečno, a njegov dug iznosi ukupno 38.000 evra. Prijeti mu prinudno iseljenje.

On se nada da će mu pomoći Letonski odbor za ljudska prava. Osnovan je 1992. godine i jedna je od više od 40 nevladinih organizacija (NVO) u Baltičkim državama, koje finansira Rusija. Između 2012. i 2014. godine, Odbor je primio više od 200.000 evra iz "Fonda za podršku i zaštitu prava sunarodnika u inostranstvu", koji je 2012. godine oformilo Ministarstvo inostranih poslova Ruske federacije. Prema podacima Centra za istraživačko novinarstvo Re:Baltica, u protekle tri godine je fond dao najmanje 1,5 miliona evra nevladinim organizacijama u baltičkim zemljama.

Veteranen der Waffen-SS marschieren in Riga

Marševi pristalica Vafen SS u Rigi

Pomoć traže ljudi koji govore ruski

Letonski Odbor za ljudska prava ima malu kancelariju u srcu Rige. Zvono na vratima stalno zvoni. Među onima koji traže pomoć su primaoci ruskih penzija, kao i stanari starih nacionalizovanih zgrada, koje su predate bivšim vlasnicima ili njihovim potomcima. "Većina njih govori ruski ", kaže Natalija Jolkina, jedna od predsedavajućih NVO. Za pripreme tužbi im svakodnevno pomažu četiri pravnika i nekoliko prevodilaca. Tuži se čak i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

U Estoniji se o problemima manjine koja govori ruski jezik bavi Informativni centar za ljudska prava u Talinu. I ovu NVO finansira Rusija. Trenutno, ona se bavi novim pravilima za taksiste, koji ubuduće, da bi dobili licencu, moraju da dokažu znanje estonskog jezika. "To će teško pogoditi taksiste u estonskom gradu Narva, gdje više od 95 odsto stanovništva govori ruski", kaže direktor centra, Aleksej Semjonov.

NVO: krše se ljudska prava

Diskriminacija ruske manjine je često tema na konferencijama i u publikacijama NVO. U Estoniji i Letoniji, postoji zvanični status "ne-građana". Nakon nezavisnosti dvije zemlje od Sovjetskog Saveza, taj status su dobili ljudi iz drugih sovjetskih republika i njihovi potomci, koji su se u oblasti Estonije i Letonije naselili nakon 1940.

"Ne-građani" ne smiju da glasaju niti da rade u državnoj službi. NVO na ruskom jeziku u tome vide kršenje ljudskih prava. "Izbori bez "ne-građana" su samo istraživanje javnog mnjenja," kaže Vladimir Busajev iz Letonskog odbora za ljudska prava.

Ove NVO su odavno na meti vlasti. U godišnjem izvještaju policije Letonije piše da je, zadatak organizacija finansiranih od strane Rusija širenje "pristrasnih i iskrivljenih informacija" o unutrašnjim političkim procesima u Letoniji. Vlasti Letonije i Estonije smatraju da bi kršenje prava ruskih sunarodnika moglo poslužiti kao opravdanje za agresiju Rusije. U Litvaniji ne postoji status "ne-građana". Tamošnje NVO na ruskom jeziku se koncentrišu na "borbu protiv fašizma".

Nacionalsocijalizam na Baltiku?

Baltičke vlasti kažu da je oživljavanje nacizma mit koji kultivišu NVO. S druge strane, NVO prebacuju vlastima da podstiču fašizam. Vrlo kontroverzan je godišnji marš u Rigi, u čast letonskih dobrovoljaca koji su bili u odredima oružanog SS-a. Letonski dio stanovništva smatra da su oni prvenstveno bili borci za slobodu od komunističkog režima, dok ih ruska manjina smatra nacističkim kolaboracionistima.

NVO na Baltiku koje rade na ruskom jeziku, negiraju da je njihov rad pod kontrolom Moskve. "Ja sam antifašistkinja - to je stav svih evropskih zemalja", kaže Tatjana Šdanok, osnivačica Letonskog odbora za ljudska prava.

Neki aktivisti nevladinih organizacija, međutim, redovno se pojavljuju na ruskoj televiziji. Jedan od njih je Aleksandar Gaponenko iz pokreta "Kongres ne-građana" iz Letonije. Protiv njega je u toku proces zbog podsticanja na nacionalnu mržnju. On je na Fejsbuku tvrdio, da američki tenkovi stacionirani u Letoniji imaju zadatak da rusku populaciju u toj zemlji drže pod kontrolom i da zaštite nacističkih marševe.

Lettland Pässe

Pasoši "ne-građana"

Ograničen uticaj NVO

Gatis Pelnens, letonski stručnjak za rusku spoljnu politiku kaže da je "smešno" da se govori o oživljavanju nacizma u baltičkim zemljama: "Nema ideoloških izgreda, niti širenja nacističkih ideja". Mada ruska televizija stvara utisak da su Rusi u Baltičkim državama proganjani, "u svakodnevnom životu ne postoje sukobi ". Međutim, prema njegovim riječima, negativnom mišljenju veoma doprinosi politika države prema ruskoj manjini. I, on smatra da je dobro to što NVO tim ljudima pružaju pravnu pomoć.

Međutim, stručnjaci se slažu da je uticaj NVO koje rade na ruskom u svakom slučaju ograničen - i da nikome nije prijetnja. "Ove organizacije se danas bore da prežive. Zbog toga ponekad dramatizuju događaje ", kaže Riina Kaljurand iz Međunarodnog centra za odbranu i bezbjednost u Talinu .