1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Borba za status „elitnog“ univerziteta

U Njemačkoj ima devet „elitnih“ univerziteta. Njihovo finansiranje podržano je sredstvima posebnog državnog fonda. Svakih pet godina raspisuje se konkurs, univerziteti se prijavljuju i bore za mjesto na listi elitnih.

„U toj inicijativi za ’izuzetnost’ učestvuju savezna vlada i vlade svih 16 njemačkih saveznih zemalja. Riječ je o svojevrsnoj promociji univerziteta, odsjeka sa istraživačkom djelatnošću, koji ostvaruju dobre rezultate, Ta riječ ’izuzetnost’, prevedena je sa engleskog, a znači veoma dobro“, objašnjava rektor univerziteta u Bremenu Vilfrid Miler. Njegov univerzitet važi za „veoma uspješan“, barem u to vjeruje rektor Miler. Budžet namijenjen „najboljima“ iznosi 2,7 milijardi evra.

Vilfrid Miler, rektor univerziteta u Bremenu

Vilfrid Miler, rektor univerziteta u Bremenu

Da bi univerzitet mogao biti prijavljen na konkurs, potrebno je da se svojim konceptima i rezultatima istraživačkog rada, predstave Udruženju istraživačkih centara, ali i naučnom odboru. Univerziteti se prijavljuju sa svojim programima za postdiplomske studije, sve u cilju promocije mladih naučnika. U prednosti su oni projekti, čiji su koncepti okrenuti budućnosti i koji njemačkim naučnicima mogu da obezbjede međunarodnu promociju.

„U Njemačkoj imamo 80 univerziteta. Tu je još dvadeset njih koji imaju status visokoobrazovane institucije, što znači, sveukupno, sto. Od svih njih odabrano je 16, koji mogu da konkurišu i time obezbjede značajna sredstva za finansiranje. U igri je 50 miliona evra za period od pet godina. Jedanaest do dvanaest njih moglo bi da računa na ovu finansijsku podršku“, objašnjava rektor bremenskog univerziteta.

Broj „elitnih“ se povećava

I devet univerziteta koji već imaju status „elitnih“ moraju ponovo da prođu tu proceduru. Zarad zdrave konkurencije u borbi za status elitnog univerziteta, pravila važe za sve. Međutim, do sada se nije dogodilo da jedan od tih univerziteta ostane bez stečene titule. Drugim riječima, broj univerziteta sa posebnim statusom se povećava. Univerzitet u Karlsrueu, Tehnički univerzitet u Minhenu, kao i Univerzitet „Ludvig Maksimiljan“ takođe iz Minhena, bili su pobjednici u prvom krugu izbora. U drugoj rundi, na spisku su se našli i univerziteti u Hajdelbergu, Frajburgu, Konstanci, Berlinu, Getingenu i Univerzitet RWTH u Ahenu.

Univerzitet „Ludvig Maksimiljan“ iz Minhena

Univerzitet „Ludvig Maksimiljan“ iz Minhena

„Želimo da osiguramo svoje mjesto u naučno-obrazovnim projektima na globalnom nivou i naravno da budemo među prvima. Želimo da ponovo budemo tamo gdje smo bili prije 100 godina“, kaže rektor univerziteta u Hajdelbergu, profesor Bernhard Ajtel.

Taj cilj je moguće ostvariti sa dodatnih 50 miliona evra. Za 75 odsto pomenutih sredstava odgovorna je država, preostala četvrtina pokriva se iz budžeta saveznih zemalja.

Kolika je korist za studente?

Mnogi vjeruju da se time ojačava i ekonomska moć regiona u kojem se elitni univerziteti nalaze, jer postaju atraktivni za najbolje studente. Doduše, sami studenti nisu pretjerano opterećeni pričom o statusu univerziteta.

„Ponose se naravno, ali ne više od toga. Dobri smo, bolji od ostalih. Ali više od toga nemojte očekivati“, kaže Nadja Drahman, student na Institutu za tehnologiju univerziteta u Karlsrueu.

S druge strane, ne bi se moglo reći da im je status elitnog univerziteta nebitan, naročito kada završe svoje studije i dobiju diplomu.

„Naravno da se nadate da će se dobra reputacija univerziteta odraziti na sve to. Ali ja ipak ne vidim pretjeranu razliku u svemu tome“, dodaje Martina Boz, studentkinja univerziteta u Hajdelbergu.

Za to vrijeme, naučni odbor razmatra prijave svih univerziteta. Odluka će biti donesena uskoro. Najbolji će moći da računaju sa dodatnih 10 miliona evra godišnje. Ko god ih bude dobio, oni će sasvim izvjesno dobro doći svakom univerzitetu u Njemačkoj.

Autori: Anja Braun / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić