1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bošnjaci na Kosovu nemaju gdje da studiraju

Sve je teži položaj svršenih srednjoškolaca bošnjačke nacionalnosti na Kosovu. Nakon proglašenja nezavisnosti, ne mogu se upisati na fakultete van Kosova, počevši od BiH, preko Crne Gore, Srbije do Makedonije.

Studenti bošnjačke nacionalnosti na Kosovu, bez perspektive. Mnogi izlaz pronalaze u migraciji prema zapadno-evropskim zemljama

Studenti bošnjačke nacionalnosti na Kosovu, bez perspektive. Mnogi izlaz pronalaze u migraciji prema zapadno-evropskim zemljama

Na njihovim diplomama, naime, pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, piše Republika Kosovo. Pošto pomenute zemlje nisu priznale tu nezavisnost, oni ne mogu nigdje da odu, a na Kosovu nema mjesta za sve. Izbor im je pao na samo 50 slobodnih mjesta i to po pola na Edukativnom fakultetu u Prizrenu i Fakultetu za biznis u Peći.

Eldar Haljiji, koji je završio prizrensku gimnaziju, prinuđen je da se upiše na Univerzitet u Mitrovici, iako pretpostavlja da ga ni tamo neće primiti. “Mislim da me neće primiti zbog novonastale situacije i izdavanja diploma sa natpisom Republika Kosovo. Idem da pokušam, pa šta bude. Da studiram u Sarajevu, Podgorici, Beogradu ili Skoplju, nemam finansijskih mogućnosti, iako mi je otac profesor, a majka doktor nauka“, rekao je Haljiji.

On bi rado studirao u Sarajevu ili nekom drugom univerzitetu u Bosni i Hercegovini. “Samo da nam Vlada Republike Kosovo da neku stipendiju, ja bih istog trena otišao da studiram u Sarajevo“, tvrdi Haljiji.

Studiranje u Prištini, privilegija malobrojnih

Bilo je pokušaja da Bošnjaci studiraju u Prištini, predavanja slušaju na albanskom, a ispite polažu na maternjem bosanskom jeziku, ali ni to nije urodilo plodom. Zato Refik Kasi, otac sina koji je ove godine završio gimnaziju sa odličnim uspjehom, kaže da ga ne može upisati ni na jedan fakultet.

“Zbog toga imamo takozvanu tihu migraciju, jer kada se mlad čovek suoči sa jednim takvim problemom, onda shvati da nema perspektivu za dalji opstanak na Kosovu i izlaz traži u nekoj od zapadnoevropskih država. Tamo, kao što je poznato, oni ne mogu biti ništa, nego obični gastarbajteri“, dodaje Kasi.

Ministar za nauku i tehnologiju u Vladi Kosova Enver Hodžaj kaže da on sa svojim saradnicima iz bošnjačke zajednice radi da se ovo pitanje riješi. “U Bosni i drugim zemljama radimo kako bi ove diplome prihvatili. Zainteresovani smo da bošnjački srednjoškolci ne budu žrtve i nastojimo da kosovsko obrazovanje ne politiziraju i oni koji žive van Kosova“, objašnjava Hodžaj.

U 21. vijek bez šanse za diplomom

Ovakvo stanje, međutim, ima svoj epilog. Oko polovine svršenih srednjoškolaca bošnjačke nacionalnosti neće ići na dalje školovanje. Jedna od njih je i Senada Adrović iz Prizrena, koja je bila odlična učenica medicinske škole. “Želim da upišem Medicinski fakultet u Prištini i to mi je bio životni san. Tamo se, međutim, predavanja održavaju samo na albanskom, a ne i na bosanskom jeziku. Da odem van Kosova, na diplomi mi piše Republika Kosovo i tamo me neće primiti. Sva je prilika da ću ostati kod kuće i neću nastaviti da se školujem“, kaže Senada.

Na Kosovu je početkom devedesetih živjelo stotinjak hiljada Bošnjaka, a sad ih ima duplo manje. Imaju osnovne i srednje škole na bosanskom jeziku i dva fakulteta, Edukativni u Prizrenu i Fakultet za biznis u Peći. I ti kadrovi su već višak, a za druga zanimanja nemaju gdje da studiraju.