1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bitka za budućnost Kosova

Najveću prijetnju stabilnosti Kosova, dvije godine od proglašenja nezavisnosti, predstavlja teška ekonomska situacija. Zbog velikog siromaštva, ali i korupcije, postoji opasnost izbijanja velikih socijalnih nemira.

default

Kosovari slave godišnjicu nezavisnosti

Prema podacima Svjetske banke, 45 odsto stanovništva Kosova je siromašno, od toga 15 procenata živi u krajnjoj bijedi. Gotovo polovina ljudi ne radi, dok je prosječna plata zaposlenih 230 eura. Fehmi Krasnići, radnik iz Prištine, sa platom od 185 evra, jedva spaja kraj s krajem: „Jako je teško u ovoj krizi sa takvom platom izdržavati petočlanu porodicu. Ne znam šta ću prije. Plate su male, a cijene su jako, jako visoke.”

Arbnor Kastrati, ulični prodavac knjiga, ističe da mu je zarada nestabilna i da je prinuđen da se dovija na razne načine: „Prije rata si sa jednom platom mogao da izdržavaš desetočlanu porodicu, dok sada sedam članova treba da radi da bi se prehranila ista porodica. Naš standard je jako nizak.”

Primanja na nivou Afrike

Ekonomski analitičar Ibrahim Redžepi smatra da je bilo pogrešno očekivati da će se proglašenjem nezavisnosti sve samo od sebe regulisati: „Bilo je jasno da tek tada počinju unutrašnji problemi, ekonomski i socijalni. Bez obzira što podaci govore da je bilo ekonomskog rasta, on je usporen zbog naslijeđene nerazvijenosti i to se reflektuje kroz nezaposlenost i porast ekstremnog siromaštva.”

Kosovo feiert 1. Jahr der Unabhänigigkeit

Kosovo u teškoj ekonomskoj situaciji

Safet Grđaljiu, potpredsjednik Privredne Komore Kosova upozorava da bez ekonomske, nema ni političke stabilnosti: „Kosovo danas živi po evropskim standardima, ali su mjesečna primanja na nivou Afrike. Prema tome, to nije dobar znak i sve to dovodi do toga da je Kosovo kao bure baruta, koje jednog dana može da eksplodira. Svaki dan imamo nezadovoljstvo određenih sektora zdravstva, sudstva, policije i kada se u jednoj državi i policija buni i nije zadovoljna onda je to sigurno jedan najgori i najnegativniji znak za Vladu.“

Na Kosovu gotovo da nema nikakve proizvodnje i izvozi se gotov novac, dodaje Grđaljiu: „Samim tim da je 92 odsto od svega što se može naći u trgovinama na prostoru Kosova iz uvoza, to je dokaz da mi izvozimo keš (gotov novac) i na takav način ne možemo imati nikakav ekonomski prosperitet. Moramo s gorčinom priznati da na taj način Kosovo finansira ekonomski razvoj Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije.“

U korupciju umiješana i Vlada

U posljednje dvije godine je zabilježen i trend pada stranih investicija. To stručnjaci obrazlažu nepovoljnom investicionom klimom i korupcijom. Ibrahim Redžepi kaže: „Imamo nedostatak zakonskog spektra, institucije ne funkcionišu, Skupština nema punu kontrolu nad Vladom Kosova, a da ne pričamo korupciji.”

Symbolbild EU Kosovo

Predsjednik Kosova i lider Demokratske lige Kosova (LDK) Fatmir Sejdiu (lijevo) i premijer i lider PDK Hašim Tači (desno) nastoje Kosovo približiti EU

Safet Grđaljiu se takođe slaže da na Kosovu ima puno korupcije u koju su uključeni i sami vladini zvaničnici. Zato će, kaže, borba za red i zakon biti teška, ali je mora biti: „Ako ne bude podignut nivo odgovornosti, ako se ne budemo borili protiv korupcije, kriminala i monopola, koji su nažalost stvoreni ovde, onda ćemo izgubiti bitku za budućnost.”

Autorica: Zulfija Jakupi

Odgovorna urednica: Jasmina Rose

Preporuka redakcije