BiH i Srbija - nerješena pitanja

Međunarodni zvaničnici ne žele da komentarišu postojanje sporazuma sa vlastima tadašnje SRJ, ali to nije sprečilo spekulacije da bi mogla biti pokrenuta procedura za obnovu postupka za genocid protiv Srbije.

Priča o postojanju nagodbe između tužilaštva Haškog tribunala i beogradskih vlasti nije ništa novo, kaže za Dojče Vele Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Postojanje takvih dokumenata po njenim rečima svakako nije sporno: „Ta nagodba je postojala. Prema tome, ti dokumenti jesu zatamnjeni, Međunarodni sud pravde ih nije tražio, i bosanska delegacija ih nije dobila. Da li bi oni u potpunosti dokazali involviranost Srbije ne znam, zato što nisam videla te dokumente“.

Do poboljšanja odnosa nije došlo

Nakon presude Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SRJ za genocid očekivalo se da sledi popravljanje odnosa dve države. To se ipak nije dogodilo, jer po rečima Aleksandra Fatića, saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, bošnjački političari nisu prestali da razmišljaju na ratni način: „Bosna još uvek nije u političkom smislu prošla kroz tranziciju političkih elita i to je taj problem te tvrdokornosti. To je jedna retorika koja je velikim delom potrošena i u koju više ne veruju ni oni najgorljiviji protagonisti te retorike. To njihovo stanovište, koliko sam ja upućen, ne deli ni bošnjački narod, a pogotovu ne narod u Republici Srpskoj“.

Sonja Biserko smatra da su preterane ocene koje se mogu čuti u Beogradu da Bosna i Hercegovina čini sve da omete put Srbije ka Evropskoj uniji. Bosna i Hercegovina je žrtva, kaže ona, i kao takva ima pravo da traga za istinom: „To je samo jedan deo te dokumentacije, postoje i brojni drugi, o kojima mi uopšte i ne znamo. Prema tome, to je još jedna nezavršena priča i bosanska strana ima pravo da to pitanje drži otvorenim, i da stalno zapravo od Haškog tribunala traži dokaze za ono što je za njih od životne važnosti“.

Nezavršena priča

Emitovanje snimaka Ratka Mladića je deplasiran potez, ocenjuje Aleksandar Fatić. On igra na kartu buđenja nekog evropskog animoziteta prema Srbiji, koji je već potrošen: „Izvesno je da nema neke preterane volje i radosti u Sarajevu da Srbija brzo postane članica Evropske unije, ali ja mislim da put Srbije ka evropskim integracijama najviše ometa srpska vlada“.

Aleksandar Fatić kaže da međusobne odnose Bosne i Hercegvine i Srbije karakteriše nezrelost na obe strane. Umesto na principijelnom nivou, ti odnosi se grade na adolescentskom nivou ljubavi i mržnje. Ilustracija za tu vrstu odnosa su po Fatićevom mišljenju i dva potpuno nezrela ministra inostranih poslova u obe države.

Autor: Ivica Petrović

Odg. ur.: Z. Arbutina