1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

BiH glavni evropski izazov u regionu

Stabilnost Zapadnog Balkana još uvek nije zatvoreno poglavlje evropske istorije. Pored očiglednog napretka regiona očigledna su i otvorena pitanja imena Makedonije, odnosa Srba i Albanaca kao i entiteta u BiH.

Danas kada se u Briselu govori o Zapadnom Balkan, ovom regionu se kao prioriteti za napredak postavljaju usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti demokratije, primjena zakona, osnovnih sloboda, kao i bolje ekonomsko upravljanje. Sama činjenica da se fokus sa uspostavljanja mira i bezbjednosti u regionu prebacio na polje političkih i ekonomskih standarda govori o napretku postignutom u posljednje dvije decenije. Međutim, „ali“ je i dalje jedan od najčešće korišćenih nastavaka evropskih izvještaja koji ocjenjuju stanje kako u šest zemalja regiona pojedinačno, tako i uzevši Zapadni Balkan kao cjelinu. Tako se i danas u Briselu podsjeća na krhkost regionalne stabilnosti i postojanje elemenata koji lako mogu preokrenuti situaciju u negativnom pravcu. „Zapadni Balkan ostaje jedan od glavnih evropskih izazova“, smatraju u Evropskom parlamentu.

Brüssel Konferenz Regionale Stabilität Alojz Peterle und Andrej Plenkovic

Alojz Peterle i Andrej Plenković

„Moramo biti vrlo pažljivi kada je riječ i o političkoj i ekonomskoj , ali i o regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, ocjenjuje evropski parlamentarac, nekadašnji premijer Slovenije, Alojz Peterle. Činjenicu da je Balkan danas potpuno drugačije mjesto nego što je to bio prije samo 10 ili 15 godina, i da se regionalni sastanci na visokom nivou održavaju gotovo na nedjeljnom nivou (na sastanku u Berlinu konstatovano je da je u pitanju sedmo viđanje šefova diplomatija zemalja Zapadnog Balkana u 45 dana) brzo mogu da zamijene slike incidenata tokom utakmice fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije.

“Zapadni Balkan jeste najbolje podsjećanje za građane EU o tome šta je zapravo Evropa“, kaže ministar spoljnih poslova Makedonije, Nikola Poposki. Objašanjavajući da su mnogi zaboravili da je ideja o Evropi, koja je danas „vjerovatno najbogatiji dio svijeta i najbolje mjesto za život na svijetu“, nastala zapravo kao mirovni projekat koji je trebalo da osigura najbolje šanse za evropske zemlje da žive bezbjedno i prosperitetno. Poposki dodaje: “Na Balkanu ne morate da idete tako daleko u prošlost da biste shvatili koliko je projekat mira i prosperiteta važan za sve nas.“

Brüssel Konferenz Regionale Stabilität

Konferencija o regionalnoj stabilnosti Zapadnog Balkana u Briselu

BiH glavni evropski izazov u regionu

„Evropski plan“ za Zapadni Balkan u narednih pet godina jeste rad na reformama i priprema za mogući ulazak u evropsku porodicu po isteku tog termina. U Briselu kažu da nisu „zatvorili vrata“ već „otvorili prostor“ za napredovanje zemalja tog regiona. I dok u Evropskoj komisiji ponavljaju da je to vrijeme neophodno ne samo za balkanske „planove na papiru“, već i „dokaze u praksi“, mnogi postavljaju pitanje uslovljenosti dinamike i rezultata u procesu proširenja: “Svaka zemlja regiona je test za EU. Neka manji neka veći, a u pitanju je privlačna moć EU. Ukoliko se proces otegne, ne znam da li će transformativna moć evrointegracija biti dovljno jaka“, pita se Andrej Plenković, član Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca.

Nikola Poposki

Nikola Poposki

On naglašava da su posljedice „otezanja“ evrointegracionog procesa već vidljive u Albaniji i Makedoniji. Istovremeno u Evropskom parlamentu tvrde da su i postojeće „asimetrične situacije“ zemalja regiona na njihovom evropskom putu, dodatni problem kada je riječ o regionalnoj stabilnosti Zapadnog Balkana. A u odnosu na mnoge evropske parametre, od svih “različitih situacija” u regionu, najteža je ona u BiH: ”BIH je glavni izazov u regionu”, naglašava Peterle:“ Želio bih da budem optimističan i mislim da ako je posredovanje EU bilo uspješno u razgovorima između dvije strane Srbije i Kosova, vrijeme je da se pokuša sa tri strane u BiH. U pitanju je prvenstveno evropska odgovornost i želio bih da nova evropska struktura nađe dovoljno političke volje i uradi više nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama.“

Šta na Balkanu znači „imati svoju sudbinu u svojim rukama“?

Ta nova ili obnovljena evropska struktura, na čelu sa novom šeficom evropske diploamtije i novim komesarom za pregovore o proširenju već su najavili da je postojeći zastoj u BiH neprihvatljiv. Ministarski savjet EU već na svom sljedećem zasjedanju razmatra novi evropski pristup BiH. Njemačka i Velika Britanja predlažu pokretanje BiH kroz obavezivanje novih bh lidera na širok spektar reformi uz privremeno uklanjanje Sejdić-Finci uslova kao kamena spoticanja u prethodnim godinama.

Alexandra Cas Granje

Aleksandra Kas Granje

„U Evropskoj komisiji smatramo da je taj prijedlog u skladu sa nastavkom ispunjavanja uslova koji su potrebini da bi BiH pokrenula Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“, kaže Aleksandra Kas Granje iz Direktorijata za proširenje. I dok evropski analitičari ukazuju da će bh političarima očigledno biti data „možda i posljednja evropska šansa“, hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu naglašavaju da će upravo brži evropski put BiH biti njihov prioritet u narednom periodu: “Izbori u BiH su stvorili slično, ali ipak novo okruženje među tamošnjim političkim partijama. Naša poruka je sastvim jasna: učinite sve da forimarate stabilnu koaliciju i nove institucije na svim nivoima, što će vam omogućiti nastavak evropskog puta“, poručuje Andrej Plenković. I dok su za zemlje Zapadnog Balkana bilateralni problemi često i najteže rješivo pitanje evrointegracionog procesa, ali i regionalne stabilnosti, BiH dokazuje da ništa lakše ne izgleda imati „ svoju sudbinu u svojim rukama“.

Vođen iskustvima sopstvene zemlje, ministar spoljnih poslova Makedonije, Nikola Poposki, ipak poručuje kolegama u BiH: “Kada sami odlučujete o svojoj sudbini u pogledu evropskih i evroatlantskih integracija to je uvijek bolja pozicija od one gdje vam drugi upravljajuju integracionim procesima, kao što je to slučaj sa Makedonijom.“ Upravo se rješavanje imena Makedonije, odnosa Srba i Albanaca, ali i entiteta u BiH najčešeće pominju kao tri istorijska neriješena pitanja Zapadnog Balkana i njegove regionalne stabilnosti.