1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bezvizni režim u Srbiji nije doveden u pitanje

Evropska komisija „trenutno pažljivo prati situaciju“ povećanog broja zahtjeva za azil koji stižu iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. U Evropskoj komisiji kažu da se za sada ne pominje preispitivanje vizne liberalizacije.

default

U Evrospkoj komisiji se insistira na brzoj i efikasnoj reakciji država Zapadnog Balkana u suzbijanju fenomena povećanog traženja azila.

Za Evropsku komisiju nadgledanje implementacije usvojenih mjera koje su dovele do ukidanja viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore je posao koji je počeo odmah po uspostavljanju bezviznog režima prošle godine u decembru. Kao i početkom ove godine kada se pojavio, ali i ubrzo zaustavio prvi talas tzv. „lažnih azilanata“, Evropska komisija i ovoga puta prvenstveno insistira da zemlje iz kojih azilanti dolaze preuzmu sve neophodne mjere kako bi se ovaj problem riješio.

Mikaele Ćerkone, portparol evropske komesarke za za unutrašnja pitanja, Sesilije Malmstrom, za Dojče vele kaže: „U ovom trenutku za Evropsku komisiju je važno da se uvjeri da Srbija i druge zemlje intervenišu i brzo i efikasno reaguju kako bi informisale građane i zaustavile ovaj problem. To je nivo na kojem se ovo pitanje trenutno razmatra, i polje kojim se bavimo.“

Srbija ne može biti kažnjena zbog zloupotrebe sistema azila

Alexandra Stiglmayer Brüssel

Aleksandra Štiglmajer

Ćerkone kaže da rješavanje pitanja azilanata nije lak posao, ali da se radi o obavezi koje su vlade zemalja preuzele u procesu vizne liberalizacije. U Evropskoj komisiji naglašavaju da su već vidjeli da zemlje koje su dobile viznu liberalizaciju sarađuju, pokušavajući da sprovedu sve neophodne mjere kako bi riješile ovaj problem. Komisija će nastaviti da radi zajedno sa njima, ali i sa članicama EU koje se suočavaju sa povećanim brojem azilanta, rečeno je u Briselu za Dojče vele.

Da su zemlje članice EU zabrinute zbog povećanog priliva azilanta, kao i da je jasno da samo mali broj ljudi, na osnovu oštrih kriterijuma, uopšte može da dobije azil u Evropi, smatraju u Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI). Tako se recimo u Belgiji, zemlji koja se pored Njemačke i Švedske trenutno nalazi „na udaru“ lažnih azilanata, tek jedan ili dva procenta od svih zahtjeva za azil pristiglih iz Makedonije i Srbije, odobri. Zato u ESI podvlače neophodnost da vlasti u Srbiji i Makedoniji ponove kampanju informisanja građana o pravima i obavezama koje proističu iz bezviznog režima. Sam bezvizni režim se, međutim,„ne dovodi u pitanje“, kaže za Dojče vele, Aleksandra Štiglmajer, direktorka programa „Bijela šengen lista“ u ESI:

„Bezvizni režim nije ni u kojem slučaju ugrožen. Pogotovo što ovi ljudi nemaju ni osnova za azil. U Srbiji je, generalno, situacija u redu. Zašto bi onda Srbija bila kažnjena jer neki ljudi žele da zloupotrijebe sistem azila?“

U Evropskoj inicijativi za stabilnost naglašavaju da novi talas azilanata sa Balkana neće negativno uticati ni na viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju koja bi trebalo da se finalizuje 8. novembra na Vijeću ministara.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Svetozar Savić