1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bez „čarobnog recepta“ za Balkan

Ketrin Ešton i Hilari Klinton ne dolaze na Balkan sa nekim novim i posebnim „receptom“ za region. U pitanju je posjeta koja za cilj ima da se BiH, Srbiji i Kosovu ukaže na zejdnički cilj – evroatlansku budućnost.

default

Hilari Klinton i Ketrin Ešton (arhivski snimak, maj 2011.)

I EU i SAD žele da vide uspješan proces evroatlanskih integracija Sarajeva, Beograda i Prištine, a „osnovna poruke će biti da svi oni imaju evropsku perspektivu“, kaže za DW, portparolka šefice EU diplomatije, Maja Kocijančić.

Pored ovakve zajedničke poruke, evropski analitičari smatraju da je dolazak državne sekretarke Hilari Klinton, jasna indikacija da Vašington očekuje ne samo da EU nastavi da se zalaže na svojoj politici u regionu, već i da se region fokusira na EU: „Znamo da postoji dosta političkih aktera u regionu koji imaju naviku da se prvo okreću ka Vašingtonu, pa tek onda ka Briselu.

Smatram da bi ova posjeta mogla da bude signal da se taj pristup promjeni“, kaže za DW direktor asocijacije Nezavisnih diplomata, Nikolas Vajt (Nicholas Whyte). Vajt zato smatra da će osnovna poruka zajedničke američko-evropske posjete regionu biti ta da je budućnost Zapadnog Balkana u integracijama u EU, a ne u paradigmi konflikata i teritorijalnih podjela iz prošlog vijeka.

Gotovo je sa naredbama iz međunarodne zajednice

Prva stanica za Ketrin Ešton i Hilari Klinton biće Sarajevo. Još prilikom predstavljanja ovogodišnjeg izvještaja o progresu zemalja u procesu evrointegracija, u Briselu je naglašeno da BiH zaostaje za svojim susjedima na evropskom putu i da bi trebalo da bude „u fokusu“ evropskih napora. Ovoga puta i SAD jasno daju do znanja da stoje iza evropske politike u BiH: „Konkretno u BiH daćemo poruku da politički lideri moraju da rade na reformama da bi mogli da postignu napredak neophodan za proces evrointegracija“, kaže Kocijančić za DW.

Hillary Clinton Washington Pressekonferenz

Američka šefica diplomatije Hilari Klinton

I političari i analitičari u Briselu se slažu da su raspoloživi evropski instrumenti podrške toj zemlji već „na stolu“ i da ni SAD ni EU ne dolaze sa novim „čarobinim recepotom“ za rješavanje problema u BiH. „Dani kada su predstavnici međunarodne zajednice dolazili u Sarajevo, Banja Luku ili Mostar da im kažu šta da rade su prošli“, kaže Nikolas Vajt za DW i dodaje: „Njihova poruka je sada jasna, a to je da BiH mora da sama sredi stvari u svojoj kući. Da je na lokalnim igračima da nađu lokalno primjenjiva rješenja. Na Bosancima i Hercegovcima je da sami shvate šta bi trebalo sami da rade.“

Vajt ocenjuje da se, iako možda stagniraju, stvari u BiH ne kreću u nazad i da je promjena, ovoga puta na bolje, moguća: „Smatram da će BiH na kraju biti „povučena“od strane svojih susjeda u pristupanje EU. Kada političari u BiH uvide šta je ono čime se svi drugi bave, to će izazvati i promjene kod njih“, zaključuje Nikolas Vajt.

Pragamtičan pristanak na status quo Kosova

Poslije Sarajeva, sledeća stanica za Klintonovu i Ešton su Beograd i Priština, a kako iz kancelarije visoke predstavnice EU najavljuju, podrška dijalogu Beograda i Prištine biće jedna od glavnih tema.

EU-Außenministerrat in Luxemburg

Eštonova želi istaći svoju podršku ali i očekivanja

U očekivanju da do „vrlo brzo“ dođe do sastanka na visokom političkom nivou iz Brisela poručuju: „Jasno je da se dijalog nastavlja. U stalnom smo kontaktu, konsultacijama i smatramo da je to u interesu i jedne i druge strane da bi napredovale na putu proširenja EU. Istovremeno dijalog ima i jasnu podršku od strane SAD“, kaže Kocijančić.

Da je za izbjegavanje bilo kakvog novog konflikata između dvije strane potrebna komunikacija i „neka vrsta“ odnosa Srbije i kosova smatra i Nikolas Vajt:

„Ne traži se dakle puno diplomatsko priznavanje, već se traži pragmatičan pristanak na dato stanje da Kosovo neće biti deo Srbije.“

Vajt smatra da će prilikom ove posjete Amerikanci jasno dati na znanje svima na Kosovu, i vlasti i opoziciji, da moraju da se okrenu Evropi, da je Evropa sada njihova budućnost i da Vašington ne može mnogo više da uradi za njih.

Autorka: Marina Maksimović

Odg. ur.