Barozo za fiskalnu i bankovnu uniju

Predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo insistira na brzoj reakciji. Evropska unija nalazi se „u odlučujućem trenutku“ savladavanja krizne situacije. S obzirom na visoku stopu nezaposlenosti, Barozo skreće pažnju na „socijalnu opasnost“ i neophodnost preduzimanja dugoročnih koraka. On se zalaže za jedinstvenu fiskalnu i bankovnu uniju.

Toj ideji se protive mnoge vlade. Fiskalna unija značila bi da države članice više ne bi mogle da se zadužuju kako žele. Činjenica da bi to značilo veliko ograničavanje njihovog suvereniteta naišla je na otpor u nacionalnim parlamentima. Postojanjem bankovne unije povezalo bi se evropsko osiguranje depozita.

Takva ideja nije naišla na odobravanje u Njemačkoj zato što bi to za sobom povlačilo povećanje garancija za slabe banke i države. Barozo je zemljama koje oklijevaju poručio: „Nisam siguran da je hitnost rješavanja ovog problema jasna u svim glavnim gradovima.“

Nacionalni šengenski režim

Barozo se zalaže za više evropskih integracija u cilju rješavanja krize. Trenutno je situacija na tom planu suprotna njegovim željama čak i kada se radi o Šengenu i graničnim kontrolama i slobodnom kretanju unutar EU. Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica su prije nekoliko dana odlučili da samostalno kontrolišu svoje granice u slučaju da prepoznaju opasnost po javni red, na primjer, zbog izjbegličkog talasa. Barozo je rekao da duboko žali zbog te odluke: „To je pogrešan signal u pogrešnom trenutku u centru Evrope.“ Njegove riječi bile su pozdravljene gromoglasnim aplauzom.

Njemački ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih (CSU) nije bio jedini koji se zauzeo za nacionalni šengenski režim. Njegove partijske kolege u Evropskom parlamentu ne dijele njegovo mišljenje. Više Evrope u svim oblastima, bilo da se radi o Šengenu ili borbi protiv dužničke krize - to mišljenje dijeli i Jozef Daul predsjednik poslaničkog kluba konzervativne Narodne partije. Daul je postavio retoričko pitanje da li će EU biti dovoljno hrabra „ da brani zajednički suverenitet, i da se organizuje ili ćemo kao posljednje dvije godine ići od jednog do drugog kriznog samita, a naše zakone, politiku i društvene opcije diktiraće finansijsko tržište i banke?“

Za i protiv

Postojanje podijeljenog suvereniteta španski socijalista Enrike Gerero Salom je definisao na sljedeći način: „Potreban nam je fond za dugove, evroobveznice, veće učešće evropskih investicionih banaka, više aktivnosti Evropske centralne banke.“ Značajno je reći da takav zahtjev dolazi iz zemlje čije su banke upravo dobile obećanje za pomoć u visini od 100 milijardi evra.

Vlada u Berlinu, kao i mnogi drugi poslanici, veoma su kritični prema takvim zahtjevima. Smatraju da bi cijeli projekat bez pratećih reformi i fiskalne discipline značio samo transfer iz solidnih u nesolidne države.

Autori: Kristof Haselbah/ Ivan Đerković

Odg. ur. Belma Fazlagić-Šestić