1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Balkan je za Erdogana pregovaračka masa“

Turska na Balkanu nema moć koliku bi Erdogan volio da ima, kaže za DW Erdoan Šipoli, kosovski stručnjak sa Univerziteta Džordžtaun. U slučaju da moraju da biraju političke elite na Balkanu i dalje će birati EU.

DW: Kakvi su ciljevi Turske na Balkanu?

Erdoan Šipoli: Istorijski su turske institucije, poput vojske ili državne administracije, uvijek bile povezane sa Balkanom jer su ga vidjele kao put ka Evropi. Ali posljednjih godina, tokom Erdoganove ere, Ankara je počela da posmatra Balkan kao prostor koji se može iskoristiti kao pregovaračka masa. Erdoganova vlast želi da poveća uticaj u balkanskim društvima investicijama i podrškom određenim organizacijama civilnog društva tako da sutra može reći Evropi: „Mi imamo uticaj na Balkanu, pred vašim vratima, i time možemo da vas ucjenjujemo."

Dakle Erdogan misli da će na kartu Balkana moći da utiče na evropsku politiku?

Da, barem tako on misli. Ali ja ne mislim da je on kadar za to. Kada je u pitanju politički uticaj na Kosovu, u Albaniji i Bosni, Turska definitivno jeste važan regionalni igrač, ali samo do stepena u kojem se njena politika ne kosi sa politikom EU. Jer, glavni cilj balkanskim zemljama jeste ulazak u EU. Dugo godina je to bio i cilj Turske. Sada, kada se Turska od toga udaljava, opada i njen uticaj na Balkanu.

Koliki je zapravo politički uticaj Ankare na region?

Kada se radi o prostoru bivše Jugoslavije, najjači uticaj je u Bosni i Hercegovini, a slijede Makedonija i Kosovo, pa zatim Albanija. Naravno, bolji su trgovinski odnosi sa Bugarskom, kao i komunikacija sa tamošnjom turskom zajednicom nego sa turskom zajednicom na, na primjer, Kosovu. U stvarnosti politički uticaj Turske na Balkanu nije onoliki kolikim ga Turska predstavlja. Jedini način da taj uticaj zaista naraste jeste da EU prekrši obećanje da će sarađivati sa balkanskim zemljama. U suprotnom, ako moraju da biraju, balkanske zemlje će uvijek stati na stranu Evrope i neće žaliti za Turskom.

Erdoan Shipoli (erdoan.com)

Erdoan Šipoli

Ipak mnogi ljudi u Bosni, ali i druge muslimanske zajednice posmatraju Erdogana kao neku vrstu velikog brata. Nedavno je Erdogan iskoristio masakr u Srebrenici kao ilustraciju da Evropa navodno mrzi muslimane dok se on predstavlja kao njihov zaštitnik. Koliko u tome ima originalnosti, a koliko politikantstva?

On to radi za domaću upotrebu. Naravno, bosanski muslimani gaje simpatije prema Turskoj jer su im Turska i neke druge muslimanske zemlje pomogle tokom rata prije nego što su to učinile EU i Sjedinjene Države. Na Kosovu to nije bio slučaj, pa kosovski Albanci i ne vide Tursku kao velikog brata. Pa ipak, iako Erdogan i njegova zemlja nemaju moć da zaista utiču na Balkan, on je majstor da okrene narativ u svoju korist. Koristi masakr iz Srebrenice da dokaže kako je Turskoj stalo do muslimana i to će mu donijeti dosta glasova jer ne treba izgubiti iz vida da ima mnogo Turaka sa bosanskim, bugarskim i albanskim korijenima koji tradicionalno ne podržavaju Erdogana. Na ovaj način on pokušava da pridobije njihove glasove na referendumu tako što pokazuje da se bori za Balkan – u ovom slučaju protiv Holandije zbog Srebrenice.

Šta Turska čini da poveća svoj uticaj? Nakon propalog puča, mnoge turske institucije na Balkanu potpale su pod sumnju.

Od puča Erdoganova vlada pokušava da pojača pritisak na vlasti balkanskih zemalja, posebno kada se radi o Gulenovom pokretu. Ali, u tome nema previše uspjeha. Vidimo da u Makedoniji i Bugarskoj pokušava da napravi sopstvene političke partije, a da u drugim zemljama pokušava da iskoristi one već etablirane koje kontrolišu njegovi bliski saradnici. Pokušava da pokrene svoje ljude, lojalne, one koji su studirali u Turskoj i za koje se zna da spadaju u Erdoganov kružok. Ono što mene brine je što jača uticaj u nekim organizacijama civilnog društva. Recimo Turska razvojna agencija investira, organizuje putovanja u Tursku i slično. Tu moramo načiniti razliku između Turske i konkretne Erdoganove vlade. Jer, glavni cilj te vlade nije jačanje uticaja Turske, već jačanje Erdoganovog ličnog uticaja i popularnosti. Znamo da organizuju skupove i nađu nekoliko ljudi po Prizrenu, Skoplju ili Novom Pazaru, daju im plakate sa Erdoganovim likom kako bi simulirali da on svuda ima podršku.

Koliko daleko je Ankara spremna da ide? Treba li očekivati destabilizaciju Balkana i podršku novom talasu nacionalizma ili čak militarizacije?

Ne vjerujem. Turskoj nije u interesu da bezbjednosna situacija na Balkanu bude nestabilna jer bi onda ta zemlja bila kompletno okružena nestabilnim regionima. Ali dio odgovornosti je i na državama EU koje treba da ohrabre Balkan i ne dozvole da padne u ruke Erdoganu.

*Dr Erdoan Šipoli je gostujući istraživač Centra za muslimansko-hrišćansko razumijevanja na Univerzitetu Džordžtaun. Ovaj stručnjak rođen na Kosovu posebno se bavi istraživanjem konflikata, islamom i Balkanom.

Preporuka redakcije