1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Badnje veče kod Ane i Svetozara

Ana i Svetozar prvo zajedno proslave katolički, a onda i pravoslavni Božić. Za njih su ovi dani puni radosti i zbog susreta sa djecom koja žive u Beogradu. Nisu stigli za majčin praznik. Ali, imaju oni još jedan Božić.

default

Ana i Svetozar Savić na Badnje veče u svom domu u Dobrinji.

„Ja ću ti se, mati, udat' za drugu viru“, govorila je često Ana svojoj majci, i tako je i bilo. Neko će reći: Pa šta? Priča nalik na tolike druge u BiH! Ali, nije. Malo je, ipak, posebna.

Bosnien und Herzegowina Sarajevo Weihnachten

Ana

Ana je rodom iz Sinja u Hrvatskoj, gdje i danas živi njena obitelj. Svetozar je iz Kraljeva u Srbiji. Bračni par Savić živi na Dobrinji, u federalnom dijelu Sarajeva, a oboje rade kao nastavnici u školama u Istočnom Sarajevu (Republika Srpska). Žive u sretnom braku više od 30 godina, imaju dvoje odrasle djece, Sonju i Sašu i zadovoljni su svojim životima. I da, zaljubljeni su u Bosnu i Hercegovinu, domovinu koju su sami, dobrovoljno odabrali i ne bi je mijenjali ni za jednu drugu. Ana govori čistom ikavštinom i čuva običaje svoga zavičaja. Svetozar se nije odrekao ekavice, ali njih dvoje se odlično razumiju.

A praznici? Njih slave, kažu, obostrano. Na Badnji dan stanom se širio miris bakalara, a bilo je i pohanog šarana. Vino je stiglo iz Aleksandrovačke Župe u Srbiji. „Ko bi reka' da oni tamo imaju ovako dobro vino“, komentariše Dalmatinka Ana, navikla na vina puna mediteranskog sunca.

Miris trulih jabuka

„Ja sam našoj deci uvek govorio da su bogatiji, jer imaju sve duple praznike i oni su to tako i osećali“, kaže Svetozar, a Ana dodaje: „Imaju dva puta Materice, dva puta Oce, dva Božića i dva Uskrsa, a dica k'o dica, vole poklone. Oni znaju običaje iz obje vjere, onoliko koliko znamo Sveto i ja.“

Bosnien und Herzegowina Sarajevo Weihnachten

Ana i Svetozar

Za rodni kraj Anu, osim običaja, vežu i sjećanja. „Dolazim iz brojne obitelji, gdje je bilo puno dice. Moja majka je u svojoj staroj škrinji čuvala jabuke, da nam ih pokloni za Božić, ali kako su dugo stajale, one bi počele da propadaju. Moje djetinjstvo je tako vezano uz miris trule jabuke. Danas kad vidim trulu jabuku, sjetim se moje majke i odrastanja u roditeljskoj kući sa mojom braćom i sestrama. Nismo znali da imamo malo, jer nismo znali za više“, kaže sjetno Ana i dodaje da je već tada spoznala radost Božića.

„Sjećam se Badnjaka kad je ćaća unosio slamu u kuću. Nismo imali šporet, nego smo se okupljali oko otvorenog ognjišta i tu nas je grijala ljubav, baš kao ona vatra“, kaže Ana.

Na sljedećoj stranici o "Bosančerosu", pečenju i bakalaru