Arkana se ne sjećamo, ko to bješe Ratko Mladić?!

Mediji su odigrali značajnu ulogu u usponu srpskog nacionalizma, i period devedesetih će ostati kao jedno od najsramnijih razdoblja medijske scene u Srbiji. Štampani i elektronski mediji su se prosto utrkivali u podršci režimu Slobodana Miloševića, i u tom periodu je samo mali broj medija uspio da zadrži nezavisan i profesionalan pristup.

Današnja situacija je na prvi pogled bitno drugačija, kaže za Dojče vele direktor medijske dokumentacije „Ebart“ Velimir Ćurguz Kazimir. Zvanična državna politika, kroz medije koji su pod njenom kontrolom, promoviše priču o državi građana, i o poštovanju ljudskih i manjinskih prava. S druge strane i dalje postoji medijski prostor u kome vladaju neki drugačiji tonovi, ističe Kazimir i dodaje: „Jasno nam je da su u pitanju mediji koji veoma koketiraju sa desnim, ekstremističkim pokretima, bilo da su u pitanju sportski navijači, bilo da su to razni ekstremno nacionalistički, pa mogao bih reći i neofašistički pokreti, kao što je recimo „Obraz“. Tu prepoznajemo da u nekim medijima, pogotovo ’žutim’ štampanim medijima, ti pokreti i te ideje imaju još uvijek prilično prostora“.

Mediji prate političku klimu

Ali, i u takvim medijima je ta retorika nešto ublaženija, i ne mogu se više naći primjeri teških kvalifikacija na račun drugih naroda, ili nacionalnih manjina, kaže Kazimir. „Vidljivo je da ta nacionalistička energija u toj mjeri ne postoji više ni kod političkih stranaka. Sada možemo samo reći da postoje neki pokreti ili pojedinci opterećeni nacionalizmom, ali to više nema masovnost i energiju kao prije desetak godina“, smatra Kazimir.

Pogrešno je vjerovati da mediji u Srbiji djeluju autonomno, i da oni diktiraju neke nacionalističke ili neke druge retrogradne tendencije, upozorava Srđan Stojanović, istraživač sa londonskog univerziteta Vestminster. U tom smislu se precjenjuje moć srpskih medija, jer oni predstavljaju samo manipulativno oruđe u rukama političke elite, kaže on.

„Ipak su političari i politička elita Srbije, pa i nekih drugih zemalja, oni koji stvaraju klimu i atmosferu u jednom društvu. U takvoj atmosferi onda funkcionišu i mediji, i onda se oni mogu ali samo indirektno okriviti za nacionalizam i slične pojave“, naglašava Stojanović.

Prošlost je prevaziđena tema

Mediji su sve manje spremni da se kritički bave prošlošću, primjećuje Velimir Ćurguz Kazimir. Ali, to je po njegovim riječima više odraz stanja jedne političke i društvene svijesti u Srbiji: „Na prošlost se sve više gleda kao na nešto što je opterećenje budućnosti, budućem razvoju, te da su ekonomija, ubrzani razvoj i evropske integracije stvari kojima bi se trebalo baviti a ne vraćati se u prošlost. Tako da je suočavanje sa prošlošću očigledno ’passé’ u svakom pogledu, pa i u samim medijima. Odnosno, mediji će se time baviti mnogo češće kao nekom vrstom ismijavanja poput: ’Eto, još uvijek se neki bave prošlošću na taj način, a mi o toj prošlosti. jel' te, već sve znamo?!“

Kultura glorifikacije zločina i ratnih zločinaca je praktično nestala iz srpskih medija, ocjenjuje Kazimir. Nastupila je jedna faza kada se apsolutno ignoriše da su neki od njih uopšte i postojali. Međutim, i to na neki način predstavlja bijeg od suočavanja sa prošlošću, tvrdi direktor Ebarta: „Više nećete imati velike feljtone i priče o podvizima od Arkana pa nadalje, da ne govorimo o Mladiću. Znači, to je nestalo, bar govorim o masovnoj štampi i masovnim medijima. Ali ćete s druge strane takođe apsolutno teško naići na tekstove koji će opisivati određene počinjene zločine. Tek s vremena na vrijeme, kad se podigne optužnica protiv nekog od počinilaca, da tako kažem manjih zločina, onda se malo počne pisati o tome. Ali, to traje vrlo kratko, i sama praćenja takvih suđenja su vrlo sporadična i vrlo slaba. Tako da mi živimo u vremenu kada to kao da ne postoji, i kao da se ništa od toga nije ni desilo“.

Virus nacionalizma je i dalje prisutan

Problem sa nacionalizmom u Srbiji je što on nije poražen kao ideja, zaključuje Srđan Stojanović. U tom smislu se može reći da niko nije kivan na Miloševića zbog njegovog pseudo nacionalističko-socijalističkog projekta, već što taj projekat nije uspio. „Nije ta ideja pobijeđena u ideološkom, ili idejnom smislu, već je taj projekat postao nefunkcionalan u materijalnom smislu, potrošio se, i nije više mogao ekonomski i vojnički da sebe podržava. Sve to je dovelo do hiperinflacije i bijede, i onda su ljudi rekli: ’Pa dajte malo da odustanemo od ovoga’! Ali, generalno, nisu odustali od toga da je ta ideja sama po sebi pogrešna i opasna. Sada imamo već deset godina kako je pao Milošević, ali mi se čini da neki sada već sa nostalgijom gledaju na ta vremena. Virus nacionalizma dakle definitivno i dalje postoji, ali potrebno je da i druge snage u društvu, ne samo mediji, preuzmu tu funkciju obrazovanja nacije, ne naroda, i promovisanja modernih vrijednosti i borbu sa tim virusom koji je uvijek prisutan“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Svetozar Savić