"Amerikanci su Rusima prepustili arenu u Siriji"
14. februar 2018
DW: Gospodine Murciano, Izrael je proteklog vikenda bombardovao ciljeve u Siriji, mjesto za koje se sumnja da je iranska baza, a jedan izraelski borbeni avion je tom prilikom pogođen. Hoće li Sirija postati bina za otvorene sukobe između Izraela i Irana?
Gil Murciano: U Siriji se razvija jedan novi vid građanskog rata u kojem Iran pokušava da pojača svoj uticaj. Ta zemlja želi da ponovo izgradi luke i vazduhoplovne vojne baze i ojača Hezbolah. S druge strane je Izrael u vrijeme haosa izabrao da se ne miješa, ali sada vidi da je sučeljen s jednom potpuno novom situacijom, da se zapravo nalazi u podređenoj situaciji. Po prvi put se preko granice gleda sa svojim zakletim neprijateljem Iranom, koji se sprema da Siriju izgradi kao operativnu bazu protiv Izraela. Samo što sada Izraelci u potpunosti mijenjaju politiku i preuzimaju veliki rizik kako bi spriječili posljedice ovakve dinamike događaja.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ne isključuje dalje vojne akcije. Koliko daleko Izrael može da ide?
Vidjeli smo spremnost Izraela proteklog vikenda, kada je napao iranske vojne snage. Jer, Izrael je do sada uvijek pokušavao da izbjegne direktne sukobe. Dakle, to je jedan novi kvalitet. Time sada raste mogućnost da se iz vrzinog kola akcije i reakcije upadne u otvorenu eskalaciju. Tako da iz izraelskog ugla gledano nije pitanje da li će doći do novog nivoa eksalacije, nego - kada.
Koliko je vojnih snaga u Siriji trenutno pod uticajem Irana?
Kada govorimo o proiranskim paravojnim formacijama, onda je riječ o 7.000-10.000 boraca. Tu još treba dodati nekoliko stotina iranskih eksperata Revolucionarne garde i specijalnih jedinica Al Kuds. Ali, ono što Izraelce zaokuplja jeste prebacivanje moći između Irana i domaćeg režima Bašara al Asada. Prije izbijanja građanskog rata, Asadov režim je mogao da drži pod kontrolom iranski uticaj u Siriji. No, sada njegov opstanak zavisi od Irana. A Iran sprovodi svoje sopstvene interese: izgrađuje baze na sirijskoj teritoriji, odakle bi kasnije mogao da operiše protiv Izraela, integriše vojne struktura u sirijsku armiju koje bi kasnije mogao da postavi na izraelsku granicu.
Ali, da li je Asadov režim zaista spreman da Iranu omogući da sa sirijske teritorije vodi rat protiv Izraela?
Često izgleda kao da Asadov režim i Iran pričaju istim jezikom. Ali, kada se malo zagrebe ispod površine, postoje i razlike. Prije nekoliko mjeseci je u Siriju došao iranski šef štaba sa listom zahtjeva i to kako iz ekonomske tako i iz bezbjednosne oblasti. No, Sirijci su ove zahtjeve uspješno blokirali. Asadov režim je tako pokušao da u ovoj nestabilnoj situaciji izbjegne direktne sukobe sa Izraelom a da pri tom Iran zadrži u šah poziciji. A to takođe pokušavaju i Rusi.
Kakav je ruski stav po pitanju konflikta između Irana i Izraela?
Rusi dopuštaju izraelske napade, ali isto tako tolerišu i aktivnosti Irana u Siriji. Sve u svemu oni pokušavaju da ne stave ni na čiju stranu. Njihov glavni interes je i dalje da podržavaju Asadov režim da sam izgradi svoje kapacitete. Rusi nemaju više šta da osvoje u Siriji, njima je sada samo do toga da ograniče štetu. Vjerujem da će u budućnosti učiniti sve da se ne stave ni načiju stranu.
Da li bi Izrael mogao da računa na podršku Sjedinjenih Država ukoliko bi na sirijskoj teritoriji došlo do sukob sa Iranom?
Amerikanci su u prošlosti bili važan faktor u politici Izraela prema Siriji i Libanu. Danas se međutim vidi da kada god se radi o Siriji, Amerikanci nisu prisutni. Amerikanci su Rusima prepustili arenu u Siriji. I to je razlog zašto Izrael već dvije godine igra na kartu diplomatije s Rusijom. A američka politika sirijsko pitanje sada nema na dnevnom redu.
Mogu li Evropljani da uskoče kao posrednici?
Mislim da EU, a u ovom slučaju posebno Njemačka, ima jedinstven potencijal. Njemačka je s jedne strane strateški saveznik Izraela, a sa druge strane u određenoj mjeri uživa povjerenje Irana. Njemačka je takođe jedini akter u zapadnom svijetu koji može da sprovede neformalne pregovore između Izraela, Irana i Hezbolaha. Ovdje mislim na razmjenu zarobljenika kada je Njemačka bila glavni posrednik. Ona zna i kako, a ima i sposobnosti, takođe i ogroman interes da se u ovom vrzinom kolu prekine eskalacija. Jer, ukoliko bi došlo do trećeg rata u ovom regionu itekako bi se osjetio u Sredozemlju. Na kraju, samo u Libanu živi 1,5 miliona izbjeglica, koji bi u slučaju rata zakucali na vrata Evrope.
Gil Murciano ekspert za Bliski istok u Fondaciji za nauku i politiku u Berlinu. Nedavno je objavio naučnu raspravu o rastućem uticaju Irana i Izraela u Siriji.