1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

2.483 pitanja za Srbiju

Upitnik Evropske komisije koji je juče (24.11.) stigao u Beograd ima za cilj procjenu spremnosti Srbije da započne zvaničan proces pristupanja EU. Iako je veliki broj pitanja tipski, biće i onih, za Srbiju specifičnih...

default

- Opišite ustavnu i institucionalnu situaciju u zemlji.

- Koliko imate registrovanih političkih partija?

- Koliki je procenat žena i pripadnika etničkih i nacionalnih manjina među parlamentarcima?

- Koliki je broj korisnika interneta u vašoj zemlji?

- Iznesite posljednje podatke o uvozu i izvozu zemlje.

- Kakva je struktura i brojnost diplomatske službe vaše zemlje?

- Opišite bilateralne odnose sa navedenim zemljama...

Razlike u broju pitanja

Serbien EU Stefan Fule bei Boris Tadic in Beograd

Štefan File sa predsjednikom Srbije Borisom Tadićem

To su samo neka od pitanja koja se nalaze u Upitniku Evropske komisije. Odgovori na njih trebalo bi da daju precizne podatke o Srbiji, o njenim političkim i ekonomskim odrednicama, kao i o sposobnosti prihvatanja i primjene evropskih standarda. Aleksandra Štiglmajer, iz Evropske inicijative za stabilnost kaže da se sve ove oblasti po važnosti tretiraju jednako.

„Evropska komisija sve oblasti i odgovore pažljivo razmatra, počev od poljoprivrede, sigurnosti namirnica, energetike, poreza… Sve je podjednako važno, jer ukoliko postoje nedostaci u bilo kom od tih poglavlja, Srbija neće moći da pristupi Evropskoj uniji“, kaže Štiglmajer.

Ipak, postoje i razlike kada je riječ, recimo, o broju pitanja. Srbija je, na primjer, dobila 2.483 pitanja, Hrvatska 4.500, a Crna Gora 2.178. Broj pitanja zavisi uglavnom od načina računanja, jer postoje pitanja i podpitanja, objašnjava Štiglmajer.

„S pecifična“ pitanja

Upitnici koje Evropska komisija šalje zemljama u procesu evrointegracija uglavnom su tipski. Međutim, svaka zemlja dobija i specifična pitanja koja se odnose na konkretno njen slučaj. Neka o takvih pitanja mogu i naknadno biti uručena.

U slučaju Hrvatske dodatno pitanje odnosilo se na prihvatanje pojma komandne odgovornosti definisane Rimskim statutom i statutom Tribunala u Hagu. U Evropskoj inicijativi za stabilnost smatraju da za Srbiju delikatna pitanja mogu biti ona koja se tiču saradnje Beograda i Prištine, saradnje Beograda i Tribunala u Hagu ili pitanja u vezi sa granicom Srbije sa Hrvatskom.

Iako Upitnik Kosovo tretira na statusno neutralan način, a od Srbije se traži da odgovori na pitanja koja se tiču teritorije Srbije bez Kosova pod Rezolucijom 1244 Savjeta bezbjednosti UN, Evropska komisija očekuje konstruktivne odgovore Beograda kada je u pitanju odnos prema Kosovu.

„Kada je Srbija odgovarala na jedan manji upitnik, koji se odnosio na viznu liberalizaciju, ona je već bila konstruktivna i naglasila da na dijelu teritorije Kosova pod Rezolucijom 1244 nema efektivnu kontrolu i ne može da odgovori na neka pitanja“, objašnjava Štiglmajer.

Serbien Beitritt EU Karte Flash-Galerie

Srbija spremna za Upitnik

Odgovaranje na hiljade pitanja iz Upitnika veliki je administrativni izazov za svaku zemlju. Pitanja se dijele različitim ministarstvima, kontrolišu, uobličavaju u jedan dokument i prevode. To je svojevrsan test o tome da li je zemlja spremna da i ubuduće odgovori na zahtjeve EU.

Srbija se, prema riječima njenih zvaničnika, već u velikoj mjeri pripremila za taj posao imajući na raspolaganju i uvid u upitnike koje su dobile druge zemlje regiona. „Zemlje uvijek ’gledaju jedne od drugih’ i tako dobijaju inspiraciju, ali, na kraju, Srbija će morati da predstavi ono što su njena pravila i prakse, koje se razlikuju od drugih zemalja“, kaže Aleksandra Štiglmajer.

Ona ipak ne sumnja u spremnost i brzinu odgovora Srbije. „Srbija je već spremila mnoge odgovore. Biće joj lako da ih uredi i uobliči i završi posao“, smatra Aleksandra Štiglmajer

Ipak, trebalo bi naglasiti da je bilo slučajeva da Evropska komisija nije bila zadovoljna odgovorima pojedinih zemalja. Posljednji primjer je Albanija, kojoj ove godine nije odobren status zemlje kandidata za članstvo u Uniji. Svoje mišljenje o Srbiji Evropska komisija bi trebalo da donese u drugoj polovini sljedeće godine.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Svetozar Savić