1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

10 godina nakon obećane evropske perspektive

Zemlje Zapadnog Balkana se nalaze svaka na svojoj stepenici, ali ipak, bliže nego ikada prije ulasku u EU, poručeno je sa konferencije u Dablinu. Opšta je ocjena da BiH nije ispunila očekivanja.

Neispunjavanjem presude Evropskog suda za ljudska prava BiH ne samo da je spriječena da napreduje na svom putu ka EU, već i krši svoje međunarodne obaveze. To je ono u čemu se komesar za proširenje Štefan File slaže sa kritikama Doris Pak na račun političkog i evrointegracionog „ćorsokaka“ u kome se BiH nalazi:

Dublin 10 Jahre Thessaloniki Konferenz Štefan Fule

Štefan Fule

„Svako kršenje međunarodnih obaveza ima svoje posljedice i BiH bi toga morala da bude svjesna. Međutim, to ne znači da mi dižemo ruke od BiH. Mi smo spremni i da povećamo naše napore, ali želimo da vidimo isto i sa druge strane. Ovaj alarm nije napuštanje, već poruka političarima u toj zemlji da ispune odluku Evropskog suda, ali i očekivanja svog naroda“, poručio je File i dodao da će EU pomoći zemlji da postene funkcionalna i punopravna članica Unije, ali da BiH, prethodno, mora da pređe „most između Dejtona i procesa proširenja koji se zove Sejdić - Finci“. Komesar za proširenje bio je samo jedan od mnogih učesnika današnje konferencije u Dablinu koji su BiH uvrstili u grupu zemalja, pored Albanije i Makedonije, za koje je ocjenjeno da ne napreduju na svom evropskom putu.

Srbija promjenila svoju sliku u Evropi

Dublin 10 Jahre Thessaloniki Konferenz Teilnehmer

Sudionici konferencije u Dablinu

Puno pohvala na račun Srbije moglo se čuti u Dablinu na konfrenciji posvećenoj evrointegracijama Zapadnog Balkana. „Ogroman uspjeh“, „Napredak veći od očekivanog“, „Promjena imidža zemlje“, sve su to bili komentari evropskih i regionalnih zvaničnika kada se radi o putu Srbije. Zemlja je iznijeta kao primjer drastičnih promjena u posljednjoj dekadi što pokazuje i transformativnu moć procesa proširenja, koju u EU vide kao jednu od najuspešnijih svojih politika. Sporazum Beograda i Prištine za ministra spoljnih poslova Slovačke, Miroslava Lajčaka je „istorijska stvar“.„Pobjedilo je razum i odgovornost, što nije često slučaj u tom regionu“, kaže Lajčak i dodaje:

„Ostaje domaći zadatak za Srbiju i Kosovo da primejne dogovoreno. Što se EU tiče naša je odgovornost da pokažemo istu pamet i da reagujemo adekvtano, a to je da Srbija dobije datum za početak pregovora o pristupanju, a Kosovo krene ka Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. To je istorijski trenutak na koji obje strane moraju da reaguju adekvatno.“

Gdje smo?

Dublin 10 Jahre Thessaloniki Konferenz

Dablin: 10 godina nakon Soluna

Prije deset godina Solunski Samit EU Zapadni Balkan bio je označen kao „prekretnica“ u odnosima Unije i zemalja ovog regiona koje su tada dobile dvije poruke: da je perspektiva članstva realna za sve i da mapa EU nije zaokružena bez tog regiona.

„Dokle ćete stići i kolko brzo zavisi od vas“, rekao je Kris Paten, tadašnji komesar spoljnih poslova EU. Gdje smo na tom putu danas, na to pitanje pokušali su da odgovore sadašnji komesar za proširenje, Štefa File, i drugi zvaničnici i eksperti EU i Zapadnog Balkana okupljeni na konferenciji u Dablinu:

„Evropska perspektiva koja je obecana prije 10 godina veoma je živa. Pozivam vlade i opozicije zemalja u procesu proširenja da evropsku agendu uzmu kao osnovu zajedničkih napora, jer što je jači konsenzus o evropskim poslovima u jednoj zemlji to se brže ta zemlja kreće ka EU. Evropska agenda ne smije da bude zanemarena zbog nacionalne, niti bi trebalo da postoje opravdanja kao što je pozivanje na „zamor od proširenja“, dok se istovremeno reformski procesi kod kuće odugovlače“, poručio je File.

U Dablinu su prije svega Hrvatska, ali i Srbija ocjenjene kao „uspješne priče“, a u tu grupu ubraja se i Crna Gora, za koju se kaže da nema većih problema na svom evrointegracionom putu. U grupu zemalja kod kojih je napredak u stagnaciji, iz unutrašnjih ili bilateralnih razloga, navode se BiH, Albanija i Makedonija.

I kako dalje?

Prelazak političke volje u praktičana rješenja put je unaprijed za zemlje Zapadnog Balkana. Istovremeno, nije tajna da se i sama Unija mijenja, da ona ne liči na onu od prije deset godina, i da se zajedno sa njenom dubljom integracijom, uslovljenom ekonomskom krizom, mijenjaju i očekivanja pa i sam evropski put budućih članica.

„Biće sve teže, ali toga se ne bi trebalo bojati već kod kuće stvoriti radni konsenzus“, poručuje šefica diplomatije Hrvatske, Vesna Pusić i dodaje da je ulazak u EU interes svih zemalja regiona i to veći nego što to zemlje članice Unije mogu da pretpostave:

„To je za nas stabilnost, sigurnost i šansa uprkos svim poteškoćama koje EU ima. Šansa je za ekonomski razvoj i prelazak sa profita od nefunkcionalnosti institucija i zakona na profit nastao iz vlastite uspješnosti i konkurentnosti.“

U Dablinu je još jednom ponovljena i poruka iz Soluna od prije 10 godina, a ona glasi da ujedinjenje Evrope nije završeno bez integracije Zapadnog Balkana, a da je put proširenja pun velikih izazova, ali i još većih mogućnosti za napredak evropskog kontinenta.

Autor: Marina Maksimović

Odg. ured.: Senad Tanović