1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta usporava evrointegracije Balkana?

Brisel ocjenjuje da politika proširenja funkcioniše i ima rezultate. Berlin podsjeća na sve manju spremnost EU na proširenje. Analitičari upozoravaju na podjelu na zemlje koje „mogu“ i one koje „ne mogu“ da napreduju.

„Politika proširenja napreduje, Evropska unija ispunjava obećano, a težnja zemalja Zapadnog Balkana da postanu dio Unije je jasna“. To je stav Evropske komisije. U Briselu naglašavaju da su eurointegracije dug i težak proces u kome je važno da se temelji postave „kako valja“. U procesu koji se sastoji od čitavog niza koraka, i koji se i dalje razvija, u sjedištu pažnje su vladavina prava, jačanje demokratskih institucija, fundamentalna prava i, od ove godine, ekonomija. Generalni direktor Direktorijata za proširenje Kristijan Danijelson, navodi uspjehe Hrvatske, Crne Gore i Srbije i „generalni napredak“ Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova kao „jasan signal“ obnovljene snage proširenja, podsjećajući na njenu važnost za EU.

Reclaf podsjeća na „zamor od proširenja“

Reclaf podsjeća na „zamor od proširenja“

„Politika proširenja je važna zbog mira i stabilnosti. Važna je zbog širenja tržišta, pri čemu zemlje Zapadnog Balkna zajedno čine važno tržište. Važna je zbog bolje sigurnosti i zajedničke borbe protiv međunarodnog kriminala i korupcije. U pitanju je težak put koji zahtjeva vreme, koje će pak zavisiti od spremnosti na ostvarivanje reformi i napretka u zemljama Zapadnog Balkana“, izjavio je Danijelson na konferenciji o proširenju EU na Balkan u Briselu.

Berlin: Proširenje kao put ka izgradnji države

Za razliku od zvaničnika evropske institucije, predstavnik njemačkog Ministarstva spoljnih poslova zadužen za proširenje Kristof Reclaf, u prvi plan konferencije o proširenju na Zapadni Balkan stavlja tzv. „zamor od proširenja“. On navodi podatke koji govore da politika proširenja ima podršku jedva 20 procenata njemačkih građana, dok je, u prosjeku,u cijeloj Uniji, podržava 30 do 35 odsto stanovništva.

Iako ocjenjuje da se proširenje do sada pokazalo kao jedna od najuspješnijih evropskih spoljnih politika, koja je značajno transformisala evropski kontinent, Reclaf upozorava i na loša iskustva iz prethodnih proširenja. Za Berlin proširenje je proces koji mora da se razvija u odnosu na nove okolnosti i da bude više od tehničkog procesa.“ U pitanju je put ka izgradnji države i shvatanju evropskih vrijednosti“, kaže Retzlaff i dodaje: „Uslovi će biti striktni, ali pravedni. Pažljivo ćemo posmatrati da li je zemalja kandidat spremna za proširenje i da li je Evropska unija spremna da primi nove članice, što je takođe važan faktor“.

Ko „ne može“ da napreduje na Balkanu i zašto?

Danijelson ukazuje na važnost politike proširenja Evropske unije

Danijelson ukazuje na važnost politike proširenja Evropske unije

Istovremeno, evropski analitičari upozoravaju na zabrinjavajuće trendove u eurointegracionim procesima. Put do članstva po pravilu postaje sve zahtjevniji i duži. „Novo proširenje ne može se očekivati prije 2020. godine, a u slučaju Makedonije, BiH i Kosova, to je i duže“, smatra Florijan Biber iz Centra za studije Jugoistočne Evrope. On navodi da je loša praksa i to što se na Zapadnom Balkanu pojavljuju dvije grupe zemalja, „oni koji mogu“ (Srbija, Crna Gora i Albanija) i „oni koji ne mogu“ (BiH, Makedonija i Kosovo), i da „oni koji ne mogu“ da napreduju na putu eurointegracija, najčešće to ne mogu zbog stvari koje su van njihove kontrole.

„Makedonija ne napreduje zbog veta Grčke. Sve češća je praksa da zemlje članice na taj način koriste svoje članstvo. Kosovo ima problema sa pet država EU koje ga ne priznaju, što je zapravo dio problema Unije. I na kraju, u slučaju Bosne i Hercegovina, koja ima unutrašnjih problema, ironija je činjenica da EU insistira na primjeni presude 'Sejdić-Finci' i izmjeni Ustava BiH koji su pisali američki i međunarodni zvaničnici. Oni su ubacili diskriminacionu klauzulu čija se promjena sada sa pravom zahtjeva, ali od građana BiH“.

Biber poziva da se u Evropskoj uniji promjene stereotipi vezani za Zapadni Balkan, njegovu ratnu prošlost i često pogrešno izvještavanje evropskih medija o prijetnji od velikih migracija iz regiona, naglašavajući da upravo skepticizam vodi do pretjeranog uslovljavanja u eurointegracijama. To može biti prepreka i reformama na Zapadnom Balkanu i proširenju Evropske unije.

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić