1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Panorama

Šta je nama LGBTIQ populacija?

Tokom posljednih desetak godina, pitanje seksualne orjentacije u regiji je postalo vrlo aktuelno. LGBTIQ populacija je aktuelna tema. Ipak, gotovo svaki izlazak u javnost, propraćen je prijetnjama ili nasiljem.

Učesnici Christopher Street Daya u Berlinu.

Učesnici Christopher Street Daya u Berlinu.

Pokušaj organizovanja prvog Queer Sarajevo Festivala 2008. godine, završen je fizičkim nasiljem – povrijeđeno je osam osoba. Slike na kojima se vidi kako se vehabije fizički obračunavaju sa posjetiocima Festivala, obišle su svijet i mladu bh. demokratiju pokazale u najgorem svjetlu. Zapravo, takvom kakva ona i jeste. U Beogradu je zabranjena Povorka ponosa LGBTIQ osoba, u septembru ove godine, iz 'bezbjednosnih razloga'. U Zagrebu se, i pored toga što se održava već osmu godinu zaredom, Zagreb Pride tretira kao 'događaj visokog rizika'.

Zašto je biti gay ili lezbejka, na ovim prostorima tako opasno?

Moderator Boro Kontić

Moderator Boro Kontić

Zbog čega je razgovor o drugačijoj seksualnosti u ovdašnjim javnostima i dalje tabu tema? Zbog čega se nasilje često opravdava, prešućuje ili predstavlja kao senzacija od nekoliko dana? Na koji se način u post-ratnim javnim sferama na prostorima bivše Jugoslavije, predstavljaju seksualne i rodne manjine i seksualnost uopšte?

Na ova i neka druga pitanja u vezi sa LGBTIQ populacijom, pokušali su da odgovore učesnici javne debate u sarajevskom Mediacentru, čiji je moderator bio Boro Kontić. Učestvovali su: Dragana Vučković, aktivistkinja LABRIS-a, članica organizacionog tima Beogradske Povorke ponosa, Slobodanka Dekić, jedna od organizatorica prvog Queer Sarajevo Festivala 2008. i Asim Mujkić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. „Evo nas, kao jedna mala zavjerenička grupa... Obično se ovakve debate kod nas organizuju kad ima nedajbože, 'palih glava' i slomljenih udova, ali sad se evo, naša tribina održava u mirnom kontekstu što je jako značajno“, rekao je na početku debate medijator Boro Kontić.

Gošća iz Beograda, Dragana Vučković

Gošća iz Beograda, Dragana Vučković

Gošća iz Beograda, Dragana Vučković, osvrnula se na iskustva iz svoje države i naglasila kako sve u vezi sa seksualnom orjentacijom na ovim prostorima, nije jednostavno, ali ipak se kreće. „Ove godine je u Beogradu zabranjena Parada ponosa, ali mi smo ipak, osvojili jedan ogroman politički prostor. Uspeli smo da dođemo do najvišeg vrha vlasti, koja nas je napokon čula i mislim da se stvari kreću napred. Mi sada imamo pozive od ministara da dostavimo naše projekte, da radimo na stvaranju uslova za sledeću Povorku i to su neki benefiti svega za što smo se borili“, rekla je Dragana Vučković i dodala da je diskriminatorski odnos prema gay populaciji, zapravo dio šireg konteksta u kojem regija živi posljednjih dvadeset godina. „Mržnja, rat, zločini i taj odnos prema drugom i drugačijem, u direktnoj su vezi sa nacionalizmom, fašizmom, ksenofobijom i negiranjem zločina. To su oni koji misle da naši zločinci ne treba da se nađu u Hagu, to su oni koji negiraju Srebrenicu i sve druge zločine koji su se dogodili. Sve se radi na tome da vas neko zaplaši i vi se onda skrivate, bojite, ćutite i ne izlazite van. Čim su LGBTIQ osobe postale vidljive, krenulo je nasilje. Stvari idu sporo, ali treba praviti dugoročnu strategiju i treba se boriti. Nema drugog puta“, rekla je gošća iz Beograda.

LGBTIQ populacija je svačija

Profesor Asim Mujkić

Profesor Asim Mujkić

„Niko neće svoje 'pedere', niko neće svoje neistomišljenike, da se razumijemo. Te sve grupe o kojima govorimo, po mom sudu, su grupe sa jednom osnovnom osobinom, a ta je - da se ne daju etnicizirati. To znači da se ne mogu upotrijebiti u proizvodnji dominantnog, heteroseksualnog 'pravog' pripadnika, ovog ili onog naroda. O tome se radi. I zato nema šanse da se otvori prostor za pripadnike ove manjine, ali ono što ima šanse je to, da će se izoštriti razlika između onih koji mogu biti upotrijebljeni i onih koji ne mogu. I vrlo, vrlo je važna ova priča sama po sebi, o problemu kojeg, evidentno je, imamo“, rekao je profesor Asim Mujkić i naveo primjer svog intelektualnog heroja, Amerikanca Cornela Westa. „On je, zamislite, crnac a usto i homoseksualac. Ne može biti 'gora' kombinacija. Njega su pitali 'pa dobro, dokle ste stigli u svojoj borbi u toj vašoj stvari?', a on je rekao: 'Kad smo 70-tih godina počinjali naš put, u dvorani je bilo 7 ljudi koji su nas slušali. Osamdesetih je u istoj dvorani bilo 70 ljudi, a danas ih je 700.' Eto, to je put koji je dobar i ispravan“, rekao je na kraju profesor Mujkić.

Danijel Hopić, jedan od učesnika debate iz publike, javio se za riječ. „Kada će se stvari sa LGBTIQ populacijom promijeniti nabolje, ja ne znam, ali sa sigurnošću tvrdim da će se to desiti onda kada napravimo nekoliko ključnih međukoraka, a prvi je da radimo na razvijanju svijesti kod ljudi da svi imaju ista prava da donose odluke o svojim životima, pa i o svojoj seksualnoj orjentaciji. Po meni, nije ovo stvar samo queer osoba, nego generalno, treba da razvijamo svijest kod Bosanaca i Hercegovaca, da treba omogućiti svim ljudima pravo da slobodno donose odluke o svom životu, ali tako da ne narušavaju integritet ljudi sa kojima, ili pored kojih žive. Svako ima pravo na javno istupanje u javnom prostoru. Ne znam koji je vremenski okvir u kojem će se to desiti, ali sigurno će se desiti“, rekao je ovaj mladi psiholog.

Čeka se „direktiva iz Evrope“

Publiku u Mediacentru je uglavnom činila mlađa populacija građana.

Publiku u Mediacentru je uglavnom činila mlađa populacija građana.

Podsjećajući na gorka iskustva sa organizovanjem prvog Queer Festivala u Sarajevu, Slobodanka Dekić je naglasila da će se stvari promijeniti onda kada „stigne direktiva iz Evrope“. „Sve se kod nas radi po direktivi iz Evrope, jer mi, očito, ne poznajemo nikakav drugi model i ne možemo da funkcionišemo bez intervencije sa strane. Kad se to desi, naći ćemo se u čudu i nećemo znati šta s tim da radimo. Kad-tad će naše društvo morati da nađe prostor i vrijeme i da se suoči sa problemom gay zajednica“, kaže Slobodanka Dekić.

Inače, ove godine je organizovan Queer Sarajevo Festival, ali je bio ograničen samo na virtuelni prostor, bez bilo kakvih manifestacija ili istupanja u javnom prostoru.

„Vidjećemo šta će se dogoditi naredne godine“, rekla je Dekićeva, poznata sarajevska aktivistica za ljudska prava.

Autorka: Ljiljana Pirolić

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić