1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Škotski virus: Ko još želi da se otcijepi?

Referendum u Škotskoj mogao bi da stvori prvu novu državu unutar granica Evropske unije. Kakve šanse na otcjepljenje imaju ostali evropski separatisti?

Raspad Jugoslavije i Sovjetskog Saveza stvorio je mnoge nove države u istočnom dijelu Evrope, ali na zapadu evropskog kontinenta granice su bile kao urezane u kamenu. Makar na prvi pogled. Bilo je, doduše, grupa koje su tražile otcjepljenje, neke od njih su bile i militantne, ali sa slabim učinkom. Predstojeće izjašnjavanje o nezavisnosti Škotske mijenja situaciju. London je već saopštio da će prihvatiti volju građana i, ako je potrebno, izdvojiti Škotsku iz Ujedinjenog Kraljevstva. A istraživanja javnog mnijenja pokazuju da je pobjeda separatista sasvim moguća. Taj rezultat bi ulio novu snagu čitavom nizu pokreta za otcjepljenje u zapadnoj Evropi.

Škotska

Unija Škotske i ostatka Velike Britanije održala se već dobrih 300 godina. O budućnosti države se odlučuje na referendumu 18. septembra. Tog dana će Škoti odgovoriti sa „Da“ ili „Ne“ na pitanje o nezavisnosti. Britanska vlada nije dozvolila treću mogućnost – da se Škotskoj da više autonomije, vjerovatno računajući da će opcija potpune nezavisnosti uplašiti Škote. A većina Škota bi se opredijelila upravo za takvu srednju opciju. No, u ovakvoj podjeli snaga, čini se da se plan Londona izjalovio – Škotska bi mogla ponovo da postane samostalna i do toga bi moglo doći do 24. marta 2016.

Katalonija

Barcelona Demos pro und kontra Unabhängigkeit 11.09.2014

Katalonija odavno traži da se otcijepi od Španije

Škotski entuzijazam najviše je nadahnuo Katalonce. Katalonski jezik bio je zabranjen tokom Frankove diktature. Danas ovaj region Španije ima značajnu kulturnu i političku autonomiju i sopstveni parlament. Ali za mnoge Katalonce to nije dovoljno. Oni žele sopstvenu državu, prije svega iz ekonomskih razloga – jer smatraju da Madrid iskorištava njihovo bogatstvo. Od kako je počela ekonomska kriza, broj pristalica odvajanja se osjetno povećao. Referendum će se ovog novembra održati i u Barseloni, ali za razliku od Londona i Škotske, Madrid ne priznaje taj korak.

Baskija

Tausende Basken demonstrieren in Bilbao gegen Verbot von Kundgebung

Više hiljada Baskijaca na demonstracijama u Bilbaou

Baskijski nacionalizam i baskijski jezik takođe su bili potiskivani za vrijeme Frankovog režima. Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali zato su tamošnji separatisti mnogo nasilniji. Organizacija ETA je u posljednjih 50 godina ubila preko 800 ljudi u borbi za nezavisnost od Madrida. Doduše, ovaj separatistički pokret se javno odrekao nasilja prije tri godine. Na putu ka nezavisnosti i dalje tapkaju u mjestu. Naime, po španskom ustavu, jedino centralna vlada može da raspiše referendum, a vlast u Madridu to odbija isto kao i glasanje u Kataloniji.

Flandrija

Na najnovijim parlamentarnim izborima u Belgiji, kao najača stranka u Flandriji, pokazala se Nova Flamanska Alijansa koju predvodi Bart de Vever. Taj političar vjeruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju. Separatizam u Belgiji je prilično neobičan – ako se otcijepi flamanski dio u kome se govori varijanta holandskog, država će izgubiti preko polovine stanovništva i polovinu ekonomske snage. Veliki problem bio bi status Brisela u kome je sjedište EU i NATO-a. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Njemačkoj. Ali Belgijanci su do sada uspijevali da se održe zajedno.

„Padanija“

Karte Separatistsische Regionen in Europa

Karta regija u Evropi Koje imaju seperatistiöke težnje

Secesija sjevera Italije ima isključivo ekonomske razloge. Naime, tamo se nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti. Mnogi građani u ovom dijelu zemlje vjeruju da Italijani sa juga žive na grbači marljivih građanja sa sjevera. Takozvana “Lega Nord” nekada je tražila nezavisnu “Padaniju”, oblast koja bi obuhvatala razvijeni sjever današnje Italije. Danas se koplja lome oko zahtjeva da u regionu ostane tri četvrtine zarađenog novca.

Južni Tirol

Südtirol Natur Berge Idylle

Južni Tirol: idila za turiste

I ova oblast je zvanično unutar granica Italije, ali samo od kraja Prvog svjetskog rata. Ranije je to bio dio Austrougarske. Nakon smrti Musolinija, Južni Tirol je postepeno dobijao sve veću jezičku i političku autonomiju. Stanovnici ovog regiona raspolagali su i dobrim dijelom novca, sakupljenim od poreza i činilo se da sve teče glatko. Ali ekonomska kriza ponovo je probudila separatizam. Italija je druga po zaduženosti u evrozoni, poslije Grčke, i muče je velike privredne teškoće. Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke italijanske države. Sve se glasnije čuje parola „Dalje od Rima.“

Korzika

Korsika Bastia Hafen Frankreich Mittelmeer

I Korzika bi da se otcijepi

Francuske vlasti su dugo suzbijale autonomaške tendencije na ovom ostrvu, uključujući i korišćenje lokalnog jezika u školama i javnom životu. Militantne grupe kao što je FLNC su takođe godinama pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, izvodeći napade na zvaničnike ili na simbole francuske države. Tek ovog ljeta, pokret FLNC je saopštio da više neće primjenjivati nasilje. Ali potencijal za sukobe ostaje – kada je francuska vlada 2000. godine predložila prilično neupadljive mjere za povećanje autonomije Korzike, konzervativna opozicija u toj zemlji izašla je na barikade.

Bavarska

Veoma mali broj Bavarca ozibljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez. A ipak, zvanični naziv ove njemačke pokrajne je „Frajštat Bajern“, odnosno „Slobodna država Bavarska“. Ta pokraijna na jugu Njemačke bi vjerovatno mogla da se snađe i odvojeno od ostatka zemlje. Bavarska ima najveću površinu od svih njemačkih saveznih država, 13 miliona stanovnika, i najveći privredni obrt u Njemačkoj. Kao i u drugim zemljama, to bogatsvo izaziva trzavice – Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu. Doduše, ima i oštrijih stavova. Član stranke CSU, novinar Vilfrid Šarnagel se u svojoj knjizi „Bavarska može i sama“ 2012, zalagao za izlazak iz SR Njemačke. Za sada, nema opštenarodnog pokreta koji dijeli njegove stavove.

Autor: Kristof Haselbah / dj