1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kiosk

Širenje straha na ekstremistički način

Centralna tema kojom se ove subote bave komentatori njemačke dnevne štampe je upozorenje o mogućem terorističkom napadu u Minhenu. Jedna od tema su i pletilje iz BiH.

„Umirujuća spoznaja je to što je policija pripremljena za takve ekstremne situacije“, navodi „Flensburger Tageblatt“ i dodaje: „ Stanovnici Minhena se nisu dali zbuniti. Nastavili su slaviti i probrinuli se da uopšte ne dođe do haosa što je demonstrativno pokazivanje snage. Napadi bombaša samoubica se ne mogu spriječiti. Međutim, Njemačka je na razne načine dobro naoružana protiv mahnitih islamskih ekstremista voljnih da ubijaju“, piše „Flensburger Tageblatt“.

„Čovjek neće biti dosta pametniji nakon što čuje prve informacije o navodnim planiranim terorističkim napadima“, navodi „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ i dodaje: „Bez obzira na to, minhneska policija je dobro postupila. Zatvaranje i zabrana pristupa mogućem mjestu napada je bila odmjerena reakcija. To što je u Briselu otkazan doček nove godien na javnom mjestu pokazuje da policija u cijeloj Evropi trenutno igra na sigurnu kartu. To je opravdano i dugoročno bi kroz aktivnije koncepte trebalo služiti zaštiti društva. Nije isključeno da će IS ili neke druge grupe obavještajnim službama dostavljati pogrešne informacije i na taj način izazivati nemir ili testirati Zapad koliko je spreman da reaguje“, piše „Frankfurter Allgemeine Zeitung“.

Pojačano prisustvo policije u Minhenu

Pojačano prisustvo policije u Minhenu

„Nürnberger Zeitung“ piše da „teroristi za sijanje straha i ne moraju imati konkretne planove o napadima. Nekoliko ciljanih dezinformacija je dovoljno da se otkaže nogometna utakmica, karnevalska svečanost ili da se paralizuje infrastruktura. Osjetljivi Zapad se lakše i jeftinije i ne može destabilizovati i prisiliti da poveća izdatke za sigurnost“, tvrdi list „Nürnberger Zeitung“.

Prema mišljenju komentatora lista „Kölner Stadt-Anzeiger“ upozorenja o navodnim terorističkim napadima, kao što je bilo u Minhenu, dobar su razlog zašto više od 50 posto Nijemaca skeptičnije gleda u novu godinu. Doduše, privredni podaci pokazuju rast. Međutim, ples oko zlatne koke nije sve. Svijet je postao nemirniji i to ostavlja tragove u našoj svakodnevici. Svako upozorenje postavlja pitanje: šta je se sve moglo desiti. Nije tajna da su ekstremisti sposobni i u Njemačkoj izvršiti napad. Međutim, do sada to nisu željeli uraditi jer mržnja prema drugim je bila veća. Ili im se planovi na vrijeme razotkriju. Jedno je sigurno, a to je da će se ton i klima u 2016. godini promijeniti“, siguran je komentator lista „Kölner Stadt-Anzeiger“.

Preživljavanja zahvaljujući pletenju

„Südkurier“ je ove subote objavio priču o Silviji Meier-Strittmatter koja pomaže ženama iz BiH tako što odjevne predmete koje one ispletu prodaje u butiku u St. Blasienu. List piše da je „pletenje za mnoge lijep hobi, ali da je za žene u Banjaluci u Bosni i Hercegovini često jedina mogućnost da zarade za život u zemlji razorenoj ratom. Silvia Meier-Strittmatter od početka godine pomoću jednog projekta pomaže pletiljama iz Bosne da dođu do sigurne zarade i otvara im nove perspektive“.

Rukotvorine vrijednih Bosanki polako pronalaze svoje kupce u Njemačkoj

Rukotvorine vrijednih Bosanki polako pronalaze svoje kupce u Njemačkoj

Alexandra Horsch-Beyerle, psihijatar iz Herrischrieda zajedno sa mužem Christianom Beyerleom već godinama se dosta angažuju za Bosnu. U Banjaluci su otvorili centar za pomoć zlostavljanim ženama. Žene su u centar uglavnom dolazile sa iglame za pletenje i vunom i tako je nastala ideja da se njihovi ručni radovi prodaje u Njemačkoj i Švajcarskoj“, piše „Südkurier“.

„Ženama od kojih su mnoge silovane ili omalovažane je i dalje pomoć veoma potrebna. Mnoge su izgubile muževe i nakon rata su prepuštene same sebi jer same moraju izdržavati svoju djecu. Pletenje je dobra mogućnost da se poboljšaju prihodi. Žene znaju veoma dobro plesti, kaže Silvia Meier-Strittmatter. Međutim, postoji jedan problem: opletena roba Bosanki ne odgovara ukusu kupaca u Njemačkoj i zbog toga ih je teško prodati. Modeli, koji se mogu pronaći u svim časopisima, jedina su alternativa, ali i tu postoji problem: žene ne mogu plesti na osnovu takvih uzoraka“, piše njemački list.

List navodi i probleme sa kvalitetom vune s kojim su se susretale pletilje iz Bosne. „U međuvremenu su pronađeni proizvođači vune koji podržavaju projekat i koji doniraju skupu vunu za pletenje. Silvia Meier-Strittmatter je u međuvremenu i za vunu porijeklom iz BiH, koja nije dovoljno kvalitetna za odjevne predmete, pronašla način kako da i ona bude upotrebljiva: pletu se dječiji ruksaci u obliku slona. Kao takvi se dobro prodaju u Njemačkoj. Osim pletenja, postoji još jedna projekat u okviru kojeg žene o plastičnih kesa prave tepihe ili torbe koje se prodaju u Njemačkoj. Organizatorske ovog projekta se nadaju da će dugoročno sa ručnim radovima žena iz Banjaluke izgraditi vlastitu marku. Trenutno se ručni radovi žena iz Banjaluke mogu kupiti samo u butiku „Nähen und Schenken“ u St. Blasienu“, piše „Südkurier“.

Preporuka redakcije