1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Četiri godine gomilanja državnih dugova u BiH

Bilo da se radi o stranakama na vlasti ili u opoziciji, generalni je zaključak ekonomskih stručnjaka u BiH da nijedna od njih nema jasan ekonomski program za prevazilaženje duboke privredne krize.

default

Nova vlast (i građani) nasljeđuju ogromne dugove

Vlasti u BiH u proteklom mandatu imale su na raspolaganju gotovo 25 milijardi maraka koliko su iznosili budžeti institucija BiH, Republike Srpske, Federacije BiH i posebno svakog kantona. Podaci su ovo do kojih je došla ekonomista Svetlana Cenić analizirajući šta su političke partije u proteklom mandatu realizovale u smislu ekonomije, poboljšanja života građana. Odgovor bi u najkraćem bio - ništa, tvrdi ona.

Nijedna stranka ne nudi izlaz iz krize

Frau mit Schulden und offenen Rechnungen

Sve više računa, sve manje prihoda

Programi vladajućih stranaka, izuzimajući Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) koji uopšte nema program, tvrdi Cenić, nude sve i svašta ali bez konkretnog odgovora na pitanje kako poboljšati život građana. Nevjerovatno je, kaže Cenić, da smanjenje javne potrošnje predlažu oni koji su je i povećali u prethodne četiri godine: „Nijedna od vladajućih stranaka ne nudi izlaz iz ove katastrofe osim što su svi za zapošljavanje, za sport, za kulturu, za sve su. Ne vidim izlaz iz krize i preuzimanje odgovornosti za budžetski deficit koji se pojavio već 2007. godine. To nije imalo veze sa svjetskom ekonomskom krizom. Nema preuzimanja odgovornosti za ogromnu javnom potrošnju, za zaduženje koje je 40 odsto veće, a podsjećam da je ta vlast preuzela budžetski suficit“.

Na plate i naknade zaposlenih u javnoj administraciji u BiH u ovoj godini biće potrošeno nevjerovatnih 826 miliona maraka više nego u 2006. godini. Upravo administracija guši ekonomiju BiH, slažu se stručnjaci. Profesor Eldar Dizdarević kaže da nijedna stranka ne nudi jasan, osmišljen ekonomski program: „Ima tu... kao pominje se ekonomija, ali jasnog i preciznog programa, programa koji nije zasovan na deklarativnim izjavama tipa mi ćemo uraditi ovo ili ono, nema. Ja bar nisam vidio ništa. Rješenje bi podrazumjevalo par preciznih projekata. Prvo drastično srezati javnu potrošnju i smanjiti pod hitno plate predstavnicima vlasti na način da se zabrani podizanje plata u narednih sedam godina“.

Programi koji se nude nisu sprovodivi

Prosječna plata zaposlenih u javnoj upravi u BiH u maju 2010. bila je oko hiljadu maraka što je znatno iznad prosječne plate i upola niže od plate u građevinarstvu, podaci su Agencije za statistiku BiH.

Deutschland Ausstellung Arbeit Sinn und Sorge in Dresden

Svi obećavaju posao, napredak, bolju zdravstvenu zaštitu...

Pokazalo se i da su programi koje su ponudile entitetske vlade za prevazilaženje ekonomske krize samo spisak lijepih želja, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, Fikret Čaušević : „Gotovo sve političke stranke nude programe koji nisu provodivi ili nema dovoljno instrumenata za sprovođenje takvih mjera ekonomske politike“.

Vladajuće partije uspjele su povećati zaduženost zemlje za 40 odsto u protekle četiri godine, a bez Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pitanje je da li bi plata i penzija uopšte bilo. Vujo Vukmirica sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci kaže da je u ovakvim političkim uslovima teško i ponuditi ekonomski program koji bi bio sprovodiv.

Hiperzaposlenost

Symbolbild Bürokratie träger Staatsapparat

Brojni državni službenici primaju platu mnogo veću od one koju imaju radnici

„Ova hiperzaposlenost administracije prije svega izražena je u Federaciji gdje imate toliko vlada i kantona da je nezamislivo da taj budžet može sve da podnese. To nije slučaj sa RS, mada su i tu moguća smanjenja adminstracije“, kaže Vukmirica.

Osim deklarativnog zalaganja za smanjenje javne potrošnje, bez obzira o kojim se partijama radi, nema odgovora kako smanjiti broj zaposlenih u administraciji, kako smanjiti deficit budžeta, vratiti kredite. Analize pokazuju da ova vlast ostavlja gore stanje nego što su preuzeli 2006. godine s obzirom da je veća nezaposlenost, budžetski deficit a da programe baziraju svako u svom interesu.

Autor: Dragan Maksimović

Odg. ur.: A. Slanjankić

Preporuka redakcije