1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Čelični automobilski lobi

Evropska ekološka udruženja upozoravaju da je automobilski lobi uspio progurati svoje interese kada je riječ o ekološkim i saobraćajnim konceptima 21 vijeka.

default

Članovi ekološke organizacije „ Friends of the Earth“ – Prijatelji zemlje, u Briselu vode razgovore o uvezivanju sa naučnicima i aktivistima iz cijele Evrope, pripremaju susret sa poslanicima EU i svoje članove iz drugih zemalja informišu o aktuelnom stanju. Na ulicama Brisela prolazi takoreći njihov najveći neprijatelj: velike limuzine čiji proizvođači uprkos povlasticama padaju u sve dublju krizu.

Jeroen Verhoeven iz udruženja Friends of Earth kaže: „Automobilska industrija je uspjela spriječiti uvođenje normi za ograničenje emisije ugljen-dioksida, dobila je sve što je htjela i sada se nalazi u krizi. Pri tome su joj upravo te norme mogle donijeti neophodnu inovativnu podršku, dati podsticaj za nova ulaganja čime bi se bolje prevazišla kriza.“ Verhoevena kao i njegove kolege iz ekoloških organizacija najviše ljuti spretno lobiranje kojim automobilska industrija efikasno sprječava odluke kao što je ograničenje emisije ugljen-dioksida.

Ekolozi ogorčeni

Ekolozi su posebno ogorčeni zbog vještog lobiranja automobilske industrije u Briselu. Jos Dings iz organizacije "Transport and Enviroment" - Transport i životna sredina kaže: „Komisija je osnovala savjet stručnjaka pod imenom „Automobili 21“ u kome su trebali biti predstavnici industrije i civilnog društva i razgovarati o automobilu budućnosti. Međutim, sastav savjeta nije bio uravnotežen. Naprotiv, jedina navodno nevladina ekološka organizacija bila je jedna konsultantska firma koja ni na koji način nije predstavljala civilno društvo. Dakle, predstavnici industrije su u takvim tijelima dobrodošli, ali mi ne.“

Deutschland Kriminalität Kennzeichen Verfassungsgericht Autobahn

U EU još nije usvojena zajednička saobraćajna politika

Nacionalni interesi svakako su i razlog što u Evropskoj uniji još nije usvojena saobraćajna politika u skladu sa ekološkim zahtjevima. Jos Dings kaže: „Da takve politike nema na nivou Unije, ukazuje već činjenica da se tako malo novca izdvaja za subvencionisanje javnog saobraćaja. Članice bi mogle tražiti novac iz fondova, ali one to ne čine.“

Izdvajanje sredstava

Samo desetina sredstava za saobraćaj izdvaja se za javni saobraćaj. Veliki dio novca, 55 odsto, odlazi za nove autoputeve i puteve. Rezultat: od 1995. do 2004. godine emisija ugljendioksida povećana je samo u novim članicama za 40 procenata.

Ekološke organizacije zahtijevaju da troškove zaštite okoline i zdravlja preuzmu svi koji imaju veze sa saobraćajem, da članice konačno usklade željezničke mreže i da se jedinstveno reguliše vazdušni saobraćaj i uvede taksa na kerozin. Svim tim zahtjevima odlučno se suprotstavljaju jaki lobiji zainteresovanih industrijskih grana.

Autor: Katrin Matthei/Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednik: Mehmed Smajić