Čekajući evropsko sudbonosno „da“ | Evropa | DW | 29.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Čekajući evropsko sudbonosno „da“

Skoro decenija je prošla od kada je zemljama Zapadnog Balkana na samitu u Solunu obećana perspektiva evropskog članstva. Zemlje Zapadnog Balkana umorile su se od duge „vjeridbe“, a nikako da čuju „svadbena zvona“.

Stanovništvo BiH mnogo očekuje od ulaska u EU

Stanovništvo BiH mnogo očekuje od ulaska u EU

U Briselu kažu da „mlada“ još uvijek nije „položila sve ispite“, dok iz regiona poručuju „mladoženji“da je previše izbirljiv i zahtjevan. Poslije skoro decenije čekanja i nastojanja mnogi na Zapadnom Balkanu će reći da Evropa više nije tako magično privlačna, a neki se, razočarani, čak okrenuti populizmu i nacionalizmu. Istina je da se proces evrointegracija promijenio i da je Evropa vremenom naučila lekcije iz prethodnih proširenja. Put do članstva sve je duži i teži, ali EU nije zatvorena tvrđava, a proširenje nije zakočen proces, poručuju iz Brisela:

„EU mora prvo da postane nacionalna agenda, da se oko tog pitanja napravi nacionalni i politički konsenzus u zemlji. Zatim da se ispune neophodne reforme i shvati da na putu do članstva u EU nema prečica“, kaže generalni direktor za proširenje, Stefano Sanino, citirajući poruku nekadašnjeg pokreta „Otpor“:

Zakoni danas, Evropa sutra

Peter Sörensen je šef misije EU u Sarajevu, koja prati proces reformi u BiH

Peter Sörensen je šef misije EU u Sarajevu, koja prati proces reformi u BiH

U međuvremenu i Evropa se mijenja. Hrvatska, koja bi trebalo da postane nova članica EU sljedeće godine, neće ući u onakvu Evropu sa kakvom je počela pristupne pregovore. I dok smo navikli da se govori o „raskrsnicama“ na kojima se stalno nalaze zemlje Zapadnog Balkana, situacija je sada drugačija, smatra stručnjak za Balkan, Tim Džuda:

„Sada su zemlje Zapadnog Balkana uglavnom stabilne. Znaju gdje idu, usmjerene su ka EU. Ono što ne znamo, to je kakva će biti EU. I dok su u prošlosti neke od zemalja Zapadnog Balkana bile označene kao „crne rupe“ Balkana, sada je to članica same EU, Grčka.“

Ipak kriterijumi za ulazak u EU su poznati. Na konstataciju da Brisel stalno „dopisuje nove uslove“ iz Evropske komisije odgovaraju da postoji zajednička baza za sve zemlje, a da zatim dolaze „dodatni elementi“ koji zavise od specifičnosti svake zemlje ponaosob.

Politikanstvo sputava reforme

Dok evropski zvaničnici ne žele da spekulišu ni imenima ni vremenima, evropski analitičari smatraju da, poslije Hrvatske i vjerovatno Islanda, Crna Gora ima najviše šansi da postane sljedeća članica EU i to oko 2020. godine.

Istovremeno se naglašava da Srbija ima jak administrativni kapacitet i mogućnost da sustigne svog susjeda, koji upravo počinje pristupne pregovore o članstvu, ali da je otvoreno pitanje Kosova nešto preko čega Evropa neće preći, niti primiti još jedan Kipar u svoje članstvo.

Slično može da važi i za neriješena unutrašnja pitanje BiH, jer dok otvorena pitanja postoje, politika će uvijek biti ispred reformi. A reforme opet nisu tu zbog samog članstva u EU već zbog izgradnje moderne države koja će na valjan način znati da se postavi u sve komplikovanijem globalnom okruženju.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić