Što očekuju članovi Predsjedništva od Visokog predstavnika?

Sva tri člana Predsjedništva slažu se da novi Visoki predstavnik, Miroslav Lajčak Bosnu i Hercegovinu treba dovesti na evropske standarde i time olakšati njen put prema Evropi. Do nesuglasica dolazi oko definisanja uslova koje BiH na tom put treba ispuniti. Dok Željko Komšić kaže kako je reforma Ustava prvi i osnovni korak na tom putu, Nebojša Radmanović navodi kako cjelovita BiH o ustavu može raspravljati i nakon što uđe u Evropsku Uniju: „Lično mislim da gospodin Lajčak neće mnogo insistirati oko ustavnih reformi, zato što ustavne reforme nisu uslov za Evropsku Uniju. Gospodin Lajčak bi trebao da pomogne BiH u cijelini na ispunjavanju uslova za EU i što je moguće prije potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“.

Osnovni uslov za potpisivanje ovog sporazuma je opet reforma policije, i po tom pitanju Evropska Unija, kaze Radmanović ima previše čvrst stav. Prijedlog iz „nekih dijelova Bosne i Hercegovine je da se malo ublaže uslovi Evropske Unije kada su u pitanju lokalne policijske snage“, kaže Radmanović i dodaje: „Jer smo u BiH već dogovorili 95% policijske reforme i to one najvažnije. A to je zajednički zakon, zajednički budžet, zajedničku komandu. Evo i poruke ako će to neko čuti u EU, mislim da je to dovoljno da se potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.“

O svemu ostalom, dakle o lokanim policijskim snagama može se, kaže predsjednik Predsjedništva, razgovarati i nakon potpisivanja sporazuma. A što se tiče ustava, Radmanović je siguran: „A oko Ustava ćemo vjerovatno još dugo razgovarati u BiH.“

Sasvim drugačijeg stava po pitanju ustava je Željko Komšić: „Nema tu puno filozofije i puno pameti. Ustav nam ne valja, diskriminirajući je, to nam svi kažu, sa takvim ustavom nećete ući u Evropi, što ga mi prije promjenimo, lakše će nam biti, dakle nema tu pameti u smislu šta mi treba da uradimo ili da nas neko pritišće.“

Evropska zajednica se, kaže Komšić, trenutno i sama nalazi u jednoj neobičnoj situaciji u kojoj konsolidira redove i odnose starih i novih članova, te BiH i ne sugerira mnogo šta treba da budu njeni sljedeći koraci u evropskim integracijama. Evropska Unija je, osim toga, zbog situacije u regionu trenutno prilično oprezna. Komšić dodaje: „Time je BiH, i ovdje neglašavam, nemojte me pogrešno shvatiti, talac situacije na Kosovu. Ne na način da sve ono što će se desiti na Kosovu može uticati na unutrašnje ustrojstvo BiH, to se neće desiti, niko to neće dozvoliti, prije svega ne postoje takve snage koje to potenciraju više u BiH.“

Željko Komšić komentarisao je i reakcije iz RS na odluku visokog predstavnika o memorijalnom centru Srebrenica-Potočari: „Te reakcije su namjerno, po meni, isforsirane, situacija je politički zetegnuta po pitanju koje ničim, ničim ne ugrožava ustavni poredak BiH ili entiteta, preventivno se to radi, da se nebi situacija razvijala dalje u smislu izdvajanja Srebrenice iz ustavnog poretka RS. Puno galame oko stvari koja ne zadire u ustavni poredak RS.“

A upitan da prokomentariše izjavu novog visokog predstavnika Miroslava Lajčeka, po kojoj BiH internim konfliktima sama sebi stoji na putu Haris Silajdžić je rekao: „Šta znaci `intreni konflikti`? BiH je proizvod evropske politike uostalom, između ostalog dakle i evropske politike prema BiH od 1992 do 1995 god. Prema tome, svi snosimo odgovornost .“